Pritisnuta velikim bezbednosnim izazovima, EU se sve više udaljava od svog ideala slobodnog kretanja u okviru unutrašnjih granica.
Nemačka ponovo uvodi graničnu kontrolu na svojim prelazima. Razlog je borba protiv ilegalne imigracije.
U Berlinu ističu da je ova odluka privremena i da će trajati šest meseci. Drugačije nego privremeno i nije moglo, jer to evropska pravila ne dozvoljavaju. Donedavno je bila omogućena izuzetna kontrola u cilju zaštite od iminentne opasnosti po državu, a ona je reformom šengenskih prerogativa u maju produžena na dve plus jednu godinu. Zemlje, takođe, na osnovu ove izmene imaju pravo i da smanje broj putnih prelaza.
Nemačke vlasti su o svojoj nameri već obavestile EU, ističući da žele što manje da ometaju svakodnevni život građana u pograničnim zonama. Ova mera, ipak, preti da značajno pogoditi građane Nemačke i Francuske, i to baš one u graničnom pojasu.
Dobar primer za to su nemački gradić Kel koji se nalazi s jedne obale Rajne, i francuski grad Strazbur, s druge. Kel je svojevrsno strazburško predgrađe. Ova dva mesta povezana su i gradskim prevozom, a poslednjih godina ovuda saobraća i tramvaj. Svakoga dana 50.000 Francuza tim pravcem ide da radi u Nemačku. Veliki protok radne snage je i u drugom smeru.
Automobilskim mostom tokom jednog dana između Kela i Strazbura prođe 20.000 vozila. Malo dalje je železnički most, iza njega i tramvajski, dok su dva grada u poslednje vreme povezana i pešačkom pasarelom. Pre desetak godina na granici su uklonjene carinske kućice, tako da se s jedne na drugu stranu prelazilo gotovo nesmetano. Jedino je u Nemačkoj postajala neprimetna policijska stanica.
Zbog svega, sistematska kontrola je teško zamisliva. Verovatno će na delu biti nasumično proveravanje, što neće sprečiti formiranje kolona i gužvi. Slične provere su organizovane tokom nedavno Evropskog prvenstva u fudbalu koje je održano u Nemačkoj. Sve ovo izaziva još jedan problem kod građana, koji se pribojavaju da nasumična provera ne dobije premise segregacije na osnovu crta lica i etničkog porekla.
Žitelji zapadnoevropskih država su se odvikli od carinskih i graničnih provera i ova mera će običnim Francuzima i Nemcima, usmerenih jedne na druge, teško pasti. Ali, vremena se menjaju. Nemci su iz više razloga bili primorani na ovaj nepopularni potez.
Jedan od njih je, svakako, teroristički segment. Nedavni napad u Solingenu, kada je u avgustu sirijski izbeglica nožem ubio tri osobe, a petoro ranio, tome je izvesno doprineo. Bilo je u Nemačkoj više sličnih napada poslednjih godina.
Treba, zatim, u ozbir uzeti i politički kontekst. Značajni porast ekstremne desnice u Nemačkoj igra veoma važnu ulogu. Izbori u Tiringiji samo su to potvrdili. Sve ovo navodi i klasičnu desnicu da pokazuje čvršću ruku, ne bi li povratila deo birača.
Tu je, takođe, i demografski problem. Procenjuje se da je od 2015. godine u Nemačku ušlo najmanje tri miliona migranata. U jednom trenutku, čitavi redovi otezali su se preko otvorene granice, sa tranzicionim kampovima i administrativnom pomoći, što je izazvalo veoma oštre reakcije u nemačkoj javnosti i stvorilo određeni animozitet.
Takođe, preko milion Ukrajnaca je početkom rata s Rusijom ušlo u Nemačku, što je napravilo dodatni demografski pritisak, koji vlasti u Berlinu sada žele da zaustave. Krajem 2022. godine, Nemačka je imala 84,4 miliona stanovnika, od čega su 13,4 miliona bili stranci.
U zapadnim zemljama poput Nemačke nisu poslednjih decenija navikli na granične kontrole, mada su one postepeno uvođene na južnim granicama. Kada se ide iz praca Austrije, nekoliko kilometara od granice, već duže vreme nasred auto-puta postavljena je barijera, sa šatorom, policijom i usporenom vožnjom, gde se pod svetlima reflektora nadgleda svako vozilo koje uđe u ovu zemlju.
Zbog terorističke opasnosti, na slične poteze su se odlučili i u Sloveniji, Italiji, Norveškoj, Danskoj, Švedskoj… I Francuska se nalazi pred istom dilemom kao i Nemačka. Naime, novi premijer Mišel Barnije će, kao mandatar, morati da „ide niz dlaku“ krajnjoj desnici, ukoliko ne želi da bude ekspresno srušen. A borba protiv migranata jedan je od najvećih prioriteta Nacionalnog okupljanja čiji je lider Marin Le Pen.
Zbog svega se ovih dana u Francuskoj, čak, govorilo i o mogućem vraćanju funkcije ministra za imigracije.
Iako se čini da se odustalo od te ideje, kontrole će, neminovno, ipak biti strože. One, uostalom, već postoje na prelazu s Italijom između Ventimilje i Mentona, kao i na granici sa Španijom.
– Ne bih se usuđivao da to sada potvrdim. Bavićemo se tim pitanjem kada budemo formirali vladu. Tretiraćemo to ozbiljno i teško pitanje sa strogošću i upornošću, kao i sa nastojanjem da se upravljanje migracijama vrši humano – odgovorio je mandatar Mišel Barnije na pitanje da li Francuska namerava da učini nešto slično kao i Nemačka.
Ovaj drugi deo njegovog odgovora bio je istovremeno usmeren i ka levici, od koje takođe zavisi nacionalno jedinstvo u ova teška politička vremena u Francuskoj.
(Novosti.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
