Specijalni predstavnik američkog Stejt departmenta za Venecuelu, Eliot Abrams, otkrio je da Venecuela već poseduje brojne visoko efikasne sisteme S-300 (Antej 2500 verzije). Zbog toga je vojna kampanja protiv Venecuele malo verovatna, imajući u vidu visoku važnost vazdušnog pokrivača za bilo kakve čizme na zemlji i visoku efikasnost sistema S-300.
Takođe objašnjava odluku država članica OAS-a Kolumbije i Brazila da ne pribegavaju vojnoj intervenciji protiv Bolivijske republike – rat u džungli bez vazdušnog pokrivača bio bi izuzetno skup u smislu žrtava i društvenih i političkih nemira.
[adsenseyu1]
Dok je vojska Sjedinjenih Država znala za to, sve do današnje Abramsove izjave, postojalo je opiranje prijavljivanja problema koji su se pojavili zbog toga, usred Trampovih ratnih bubnjeva oko njegovog navodnog „sve opcije su otvorene“ stava prema Venecueli.
Ranije je objavljen izveštaj sa privatnog izraelskog satelita koji je dao lokaciju S-300 sistema za koje se tada verovalo da se kreće ka strateškim lokacijama. Iako je izvor bio nesiguran, posmatranje navodnog kretanja delova sistema, dovelo je do konfuzije u pogledu toga da li je Venecuela uistinu posedovala sisteme.
Analitičari CSS-a smatraju da je znanje vojske SAD-a o relativno naprednim anti-vazdušnim kapacitetima Venecuele jedan od faktora iza sada zloglasnog Abramsovog priznanja da SAD nema planove za temeljnu vojnu kampanju protiv Venecuele.
Ukratko, Venecuela sada ima najmanje šest sistema, svaki sistem može da cilja skoro 25 naprednih boraca ili da napada avione istovremeno. To znači da bi venecuelanske protivazdušne snage mogle ciljati na 150 američkih boraca, bombardera, aviona i čak balističkih raketa istovremeno.
Sa stopom udara od oko 85% -90%, SAD bi mogle očekivati da će izgubiti više od 130 aviona u nekoj vrsti letova, osim ako SAM sistemi ne budu uništeni. Međutim, SAD poseduje oko 1800 boraca i napadačkih aviona u svom arsenalu; mnogi od njih su raspoređeni širom sveta i ne mogu se koristiti za napad na Venecuelu, zbog brojnih razloga, uključujući ranjivost i logistiku.
Sistem S-300 je efikasan u borbi protiv 4. i 5. generacije boraca i napadačkih aviona, kao i kod većine bombardera, kada bombarderi smanjuju visinu kako bi izbegli detekciju. Navodi se da Venecuela ima najmanje pet ovih Antej 2500 sistema koji su sada postavljeni napred i jedan S-300VM. Ovi sistemi su izuzetno slični, i može se reći da Venecuela ima šest S-300 sistema koji se sastoje od nekoliko modela sistema.
Glavno otkriće je napravljeno pre nekoliko sati, kada je američki Stejt department nakon sastanka iza zatvorenih vrata informisao medije o svom uverenju da je nekoliko aviona ruske vojske, koji su do sada brojali više od 100 ljudi, u Venecueli kako bi pomogli i bili sigurni da su S -300 operativni.
Veruje se da će instalirati najnovije kompjuterske nadogradnje za venecuelanske S-300 sisteme, poznate i kao Antej 2500, veoma vrhunsku izvoznu verziju iznad S-300VM. Poznato je da je u stanju da cilja i pogodi borce četvrte generacije i napadačke avione, kao što su F-16, F-14 i F / A-18, uključujući i generaciju 4.5 ovih proizvođača, kao i avione 5. generacije poput F-35 sa 85% uspeha .
Rusi u Venecueli bili bi tu da vide da su ovi S-300 / Antej 2500 unapređeni kako bi efektivno pogodili američke avione na dometu preko 230 km, uz uvođenje rakete 48N6E2 i slično.
Ovaj unapređeni sistem je očigledno sposoban protiv, ne samo balističkih raketa kratkog dometa, već sada i balističkih raketa srednjeg dometa. Koristi komandni i kontrolni sistem 83M6E2, koji se sastoji od komandnog vozila 54K6E2 i radara za nadzor / detekciju 64N6E2. Ona koristi 30N6E2 vatrogasnu kontrolu / osvetljenje i radar za navođenje.
Abramsove izjave, međutim, da su Rusi tu da obavljaju popravke za električnu energiju neophodnu za S-300, nakon nestanka struje, su nekorektni s obzirom da ovi sistemi ne rade na mreži.
Vrlo je verovatno da je njegova izjava dala izvesnu verodostojnost za mogućnost napada u SAD-u, tj. da bi se takav napad na venecuelanski električni sistem mogao ponoviti, te da bi stoga vazduhoplovne snage SAD-a mogle napasti za vreme takvog isključenja. To je u suprotnosti sa onim što je poznato o električnim sistemima na koje se vojske oslanjaju, uključujući rezervne generatore ili koji su u početku izvan mreže.
[adsenseyu4]
„Po našem mišljenju, jedna od stvari koje Rusi rade je da pomognu vlastima sa S-300 sistemima koji su pretrpeli gubitak struje“, rekao je specijalni predstavnik Abrams.
Abrams je pojasnio da SAD nisu svesne kakvu vrstu održavanja pruža ruska vojska, što se, izgleda, protivilo njegovoj tvrdnji od samo nekoliko trenutaka ranije.
Početkom marta, Nacionalna korporacija za električnu energiju Venecuele prijavila je sabotažu na velikoj hidroelektrani El Guri, incident u Karakasu u kom je 21 od 23 okruga u zemlji pretrpeo nestanak struje. Nikolas Maduro okrivio je Vašington za incident. Zauzvrat, američki državni sekretar Majk Pompeo porekao je ove optužbe, dok su tvitovi američkih političara poput Marka Rubia potvrdili uplitanje SAD-a.
U subotu 23. marta, dva aviona sa ruskim vojnicima stigla su na aerodrom u blizini Karakasa radi konsultacija o vojno-tehničkoj saradnji. Prema izveštajima lokalnih medija, 99 vojnika je odletelo u Venecuelu, a isporučeno je i 35 tona tereta. Kao što je istakla portparolka ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, prisustvo ruskih stručnjaka regulisano je sporazumom o vojno-tehničkoj saradnji između Moskve i Karakasa.
Webtribune.rs
