Vodeni medvedi (Tardigrada) mogu da žive skoro bilo gde.
Godine 2007. pokrenuta je svemirska misija TARDIS (Tardigrada in Space), koja je pokazala da vodeni medvedi mogu da prežive boravak u otvorenom svemiru, odnosno svemirskom vakuumu.
Fosili ovih praistorijskih stvorenja ukazuju na to da su živela pre 500 miliona godina.
[adsenseyu1]
Vodeni medvedi mogu da izdrže ekstremne temeprature, od minus 272,8 stepeni Celzijusovih (skoro apsolutna nula), do vrelih 148 stepeni, što je više od temeprature na kojoj ključa voda.
Uprkos tome što većina živih bića ne može da opstane bez vode, tardigrade mogu da prežive i uslove ekstremne suše. Tada se sklupčaju u svoju sasušenu ljušturu, a u tom stanju mogu da provedu decenije.
To postižu zahvaljujući specijalnoj vrsti proteina koja ih štiti od dehidratacije, a koja u prisustvu vode postoji u formi želatina. Kada su vodeni medvedi lišeni vode, ovi proteini se pretvaraju u staklastu strukturu, koja štiti osetljivu materiju unutar ćelija.
Naučnici su 1995. godine uspeli da „vrate u život“ vodene medvede koji su u suvim uslovima proveli osam godina.
Ukoliko su temeperature suviše niske, ova stvorenja proizvode hemikalije koje štite njihove vitalne molekule od hladnoće.
[adsenseyu4]
Vodeni medvedi takođe mogu da podnesu velike pritiske, koji bi smrvili većinu drugih živih bića. Mogu da podnesu pritisak do 600 megapaskala, ogromnu količinu radijacije, a takođe imaju protein koji ih štiti od rendgenskog zračenja.
Pogledajte video:
(B92)
