Ovogodišnji samit G7 privukao je pažnju ne samo zbog tema koje su se našle na dnevnom redu, već i zbog sastava učesnika.
Pored lidera zemalja članica, u formatu G7+ pojavili su se i predstavnici država koje nisu deo grupe, uključujući Indiju, Brazil i Egipat. Upravo je taj širi format izazvao brojne komentare među političkim posmatračima.
Dok su zvanično u fokusu bili Ukrajina, Iran, sankciona politika i odnosi sa Kinom, politički analitičar Jurij Svetov smatra da se iza završnih saopštenja kriju mnogo važnije poruke.
U razgovoru za Cargrad ocenio je da je samit pokazao visok stepen političke konsolidacije zapadnog bloka oko nekoliko ključnih pitanja.
Prema njegovim rečima, učesnici sastanka praktično su podržali politiku Donalda Trampa prema Iranu. Kako navodi Svetov, zapadni lideri su podržali napore američkog predsednika da reši bliskoistočnu krizu i izrazili spremnost da učestvuju u procesima smirivanja situacije.
Istovremeno su, smatra on, poslali poruku da nakon Irana glavni fokus Vašingtona treba ponovo da bude usmeren na Ukrajinu.
Svetov ocenjuje da je upravo takav dogovor predstavljao jedan od najvažnijih rezultata samita. On navodi i da je Tramp tokom sastanka poslao signale koje Moskva može tumačiti kao neprijateljske, posebno kada je reč o mogućnosti vraćanja strože politike sankcija ukoliko se stabilizuju energetska tržišta.
Paralelno sa porukama sa samita, unutar NATO-a pojavili su se tonovi koji ukazuju na ozbiljne razlike među saveznicima. U Briselu je američki ministar odbrane Pit Hegset najavio šestomesečnu reviziju američkog vojnog prisustva u Evropi i poručio da se završava period u kojem su Sjedinjene Države snosile najveći deo troškova bezbednosti kontinenta.
Hegset je otvoreno izjavio da je NATO predugo funkcionisao kao „jednosmerna ulica“ i naglasio da evropske države moraju preuzeti veću odgovornost za sopstvenu odbranu.
Prema njegovim rečima, budući nivo američkog angažovanja zavisiće od toga koliko dosledno saveznici budu ispunjavali svoje finansijske obaveze.
Tako se, s jedne strane, pokazuje političko jedinstvo oko Ukrajine, dok se istovremeno nastavljaju sporovi oko toga ko treba da finansira takvu politiku.
Posebnu pažnju Svetov je posvetio formatu G7+, koji je, prema njegovom mišljenju, bio potcenjen u prvim analizama. Kao važan signal naveo je prisustvo lidera država koje se tradicionalno smatraju značajnim partnerima Rusije u okviru BRIKS-a i globalnog Juga.
„Ovaj skup je najavljen kao G7 plus. I primetite ko se pojavio, ko je stajao pored Ursule fon der Lajen. Narendra Modi, lider Indije. Predsednik Brazila se takođe pojavio u isto vreme“, rekao je on.
Politički analitičar smatra da takvi simbolični potezi retko nastaju slučajno, posebno na velikim međunarodnim skupovima gde organizatori pažljivo planiraju raspored učesnika, protokol i zajednička fotografisanja.
Ipak, on ne smatra da prisustvo Narendre Modija ili Luiza Inasija Lule da Silve automatski znači zaokret njihovih zemalja protiv Rusije. Indija već godinama vodi višesmernu spoljnu politiku, održavajući odnose istovremeno sa Rusijom, Sjedinjenim Državama, Evropom i azijskim partnerima.
Uprkos snažnom zapadnom pritisku nakon početka sukoba u Ukrajini, Nju Delhi nije odustao od kupovine ruskih energenata i nastavio je saradnju sa Moskvom.
Sličan pristup, prema tekstu, ima i Brazil. Predsednik Lula više puta je isticao potrebu za nezavisnom politikom i protivio se logici blokovske konfrontacije. Zbog toga samo prisustvo indijskog i brazilskog lidera na samitu ne predstavlja dokaz da njihove zemlje odustaju od saradnje sa Rusijom.
Međutim, Svetov upozorava da određeni politički signali ipak ne bi trebalo da budu zanemareni.
„Bilo kako bilo, ispostavilo se da su se i oni pridružili ovoj rezoluciji kojom se poziva na povećanje pomoći Ukrajini i pritisak na Rusiju. A to su simbolične stvari koje se ne mogu ignorisati“, rekao je on.
Još veću zabrinutost kod analitičara izazvala je rasprava o vojno-tehničkoj podršci Kijevu. Prema njegovim tvrdnjama, na samitu se aktivno razgovaralo o prenosu novih tehnologija Ukrajini, uključujući rešenja koja bi mogla biti korišćena za udare dugog dometa na rusku teritoriju.
„Glavno pitanje je što Ukrajina razmatra raketnu tehnologiju za udare na Rusiju, uključujući i udare duboko u Rusiju. I kaže da su Evropljani spremni da podele ovu tehnologiju“, naveo je Svetov.
On je podsetio i na najave Norveške o planovima za proizvodnju 120.000 dronova nove generacije namenjenih Ukrajini, kao i na nastavak širenja spektra naoružanja koje zapadne zemlje isporučuju Kijevu.
Zbog toga Svetov zaključuje da glavna poruka samita nije navodna spremnost Indije ili Brazila da napuste saradnju sa Rusijom, već činjenica da kolektivni Zapad nastavlja da traži nove instrumente pritiska na Moskvu uz istovremeno povećavanje podrške Ukrajini.
Prema njegovoj oceni, na samitu gotovo da nije bilo razgovora o mogućem kompromisu sa Rusijom. U centru pažnje ostali su sankcije, isporuke oružja i potraga za dodatnim mehanizmima pritiska.
U završnom delu analize navodi se i stav pojedinih ruskih analitičara koji smatraju da ostaje nejasno koji su dugoročni interesi Evropske unije i Zapada u ukrajinskom sukobu.
U Rusiji se, kako se navodi, može čuti mišljenje da EU i zapadne zemlje preko Ukrajine nastoje da dođu do kontrole nad ruskim energetskim resursima, jer se drugačije, prema tom viđenju, teško može objasniti ulaganje stotina milijardi evra u rat u Ukrajini od strane EU i Zapada.
