Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, samo od 2005. do 2015. godine Belorusija je dobila od Moskve 106 milijardi američkih dolara.
Rusiji je jako stalo do Belorusije.
Nakon što su joj prvo izmakle baltičke republike, pa potom Gruzija i Ukrajina, a tim putem ide i Moldavija, Kremlju ostaje samo Belorusija kao poslednji bastion potvrde njene veličine i uticaja, piše Jutarnji list.
„Jedini saveznik Rusije je Belorusija. Stalno govorim Putinu: Ti ne smeš izgubiti Belorusiju“, izjavio je nedavno beloruski predsjednik Aleksandar Lukašenko koji time zapravo tera vodu na svoj mlin jer je jasno da on i njegov režim opstaju samo zahvaljujući ruskoj podršci i neviđenoj finansijskoj pomoći.
Moskva podržava Lukašenkov autoritarni režim i na sve načine nastoji zadržati Belorusiju u svom zagrljaju kako ne bi ostala i bez tog poslednjeg saveznika na evropskim postsovjetskim prostorima.
Režim Aleksandra Lukašenka, premda je ozbiljno nagrižen stalnim opozicionim demokratskim protestima te sve jačim ekonomskim i političkim sankcijama EU zbog kojih se zemlja nalazi u izolaciji, ipak uspeva da se održi na račun podrške i pomoći Moskve.
Koliko Rusiju košta ta podrška i koliko sredstava, živaca i olakšica Rusija mora da izdvoji da bi Belorusija ostala na ruskom vezu i ne bi odletela iz njihove sve siromašnije orbite? To se pita i ruska javnost. Koliko košta Belorusija i vredi li to tolikih „para“?
Ruska vreća bez dna
Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, samo u periodu od 2005. do 2015. godine Belorusija je dobila od Moskve 106 milijardi američkih dolara, nešto manje od deset milijardi dolara godišnje ili, kako kaže ruski portal znaki.com, to je više od 200 posto godišnjeg BDP-a Belorusije.
Osim toga, Rusija u svojim rukama drži i nešto manje od 50 posto celokupnog spoljnog duga Belorusije, koji iznosi oko 20 milijardi dolara. Zemlja se praktično nalazi u dužničkom ropstvu Rusije, iako zbog toga pati i ruski budžet.
Belorusija je sve više ruska vreća bez dna, ali da bi je mogla kontrolisati, Moskva više ni ne pita za cenu, ni za moralnost Lukašenkove održivosti na vlasti.
Samo ove godine Moskva je Belorusiji odobrila milijardu dolara kredita koji su većinom otišli na to da se vrate dugovi koje Minsk ima prema ruskim firmama te za finansijsko podmazivanje i zadovoljavanje pohlepe i odanosti stubovima tamošnjeg režima koji nisu tako jeftini.
Osim direktnih uplata u budžet Belorusije, postoji još nekoliko smerova finansiranja Lukašenka, i to na štetu ruskih poreskih obveznika. Uz direktne kreditne tranše, Rusija po povlašćenim i povoljnim subvencionisanim cenama Belorusiji već godinama isporučuje naftu i gas.
Na tome je Rusija, prema podacima koje navodi ruski Forbs, samo u poslednjih desetak godina izgubila oko 55 milijardi dolara – 35 milijardi na nafti i malo manje od 20 milijardi na gasu – a prema nekim podacima iz ruskih nezavisnih medija, verovatno i više.
Naime, dok hiljadu kubnih metara gasa na svetskom tržištu Gasprom prodaje po ceni od oko 370 dolara, Belorusija je imala povlašteni politički tretman – 168, a potom i po 132 dolara za hiljadu kubnih metara. Neki ruski izvori tvrde da Belorusi ne plaćaju ni tu cenu, nego su sami sebi odredili onu od oko 75 dolara.
Zanimljivo je da Rusija uredno plaća Belorusiji za naftu i gas koji tranzitom idu u Europu, i to oko 500 do 800 miliona dolara, dok Belorusija ne plaća nikakvu carinu za uvoz ruskih naftnih proizvoda. Čak kažu da po višim cenama preprodaju na svetskom tržištu rusku naftu i naftne proizvode, poput benzina, kerozina i motornih ulja, što donosi godišnje nekoliko milijardi dolara u Lukašenkov budžet, da se režim namiri. A Moskva u ime beloruske lojalnosti na to okreće glavu.
Osim svega toga, Rusija je odobrila kredit od deset milijardi dolara za gradnju nuklearke u Belorusiji, koju izvode ruske firme, a uslovi kredita su i više nego povoljni: mala kamata i dugi rokovi otplate. Belorusija je četvrta po uvozu ruske nafte, nakon Kine, Nemačke i Holandije. Pokriva oko sedam posto ruskog izvoza nafte i šesta je uvoznica ruskog gasa. Oko 7,5 posto ruskog izvoza gasa otpada na Belorusiju.
Postoji još jedan način na koji Belorusija krpi svoje finansijske rupe na račun Rusije, a to je učestvovanje u državnom švercu cigareta, alkohola i proizvoda, uglavnom voća i povrća iz zemalja EU, na koje je Rusija uvela Briselu svoje protivsankcije. Tako je nelegalni uvoz beloruskih cigareta oštetio Rusiju za oko tri milijarde dolara, a uvoz „protivsankcijske“ robe preko Belorusije oštetio je ruski budžet za oko pet milijardi dolara.
Doduše, Rusija je najveći investitor u Belorusiji. U poslednjih 20-ak godina direktnih je investicija, uglavnom Gaspromovih, oko 20 milijardi dolara, a Rusija pokriva više od 60 posto svih stranih ulaganja u tu zemlju. Dodatni je ustupak Belorusiji i uvoz, kako kažu ruski mediji, nepotrebnih beloruskih proizvoda na koje Rusi plaćaju carinu.
Tako se prema najpovršnijim izračunima, kada se zbroje krediti, povoljne subvencionisane cene energenata, uvoz beloruske robe i legalni državni šverc, dođe do zaključka da je Rusiju bratski Lukašenko koštao više od 300 milijardi dolara.
Jutarnji podseća da su poslednjih mjeseci, osim toga, na ispomoć Lukašenkovom režimu iz Rusije stigle stotine obaveštajaca, vojnih i policijskih instruktora i savetnika, pa čak i novinara koji popunjavaju prolukašenkovsku medijsku prazninu, a svi su oni uglavnom i dalje na ruskim platama.
Da, skupo je održavanje jedinog saveznika u životu, ali valjda u Kremlju misle da vredi.
(jutarnji list, b92)
