U najnovijoj video-emisiji voditelja Dena, penzionisani pukovnik američke vojske Daglas Mekgregor izneo je detaljnu vojno-stratešku analizu trenutnih globalnih sukoba, fokusirajući se na potencijalnu eskalaciju sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, kao i na trenutno stanje na ukrajinskom frontu.
Mekgregor je ukazao na nedavne izjave zvaničnika i vojnih analitičara koji razmatraju radikalne kopnene operacije protiv Irana. Prema njegovim rečima, unutar američke administracije razmatrana je opcija zauzimanja iranskog ostrva Harg.
Ovu ideju su odmah podržali senator Lindzi Grejem i generali Ves Klark i Kenet Mekenzi, pri čemu je potonji predložio da se ostrvo zadrži kao pregovarački ulog.
Pukovnik Mekgregor smatra ovakve planove potpuno nerealnim, upozoravajući da bi ulazak u južni Iran ili Persijski zaliv značio izlaganje američkih snaga masovnim udarima iz svih pravaca.
Iran, koji teritorijalno odgovara veličini Zapadne Evrope i broji 93 miliona stanovnika, poseduje stotine lokacija sa kojih može lansirati dronove „Šahid“, krstareće i teatar balističke rakete.
Mekgregor podseća na incident u Isfahanu, gde je ranjivost specijalnih letelica pokazala stvarnu opasnost na terenu, što je, prema informacijama iz administracije, uplašilo predsednika Donalda Trampa i potvrdilo mu da je kopnena akcija loša ideja.
Usled odustajanja od kopnenih opcija, Bela kuća se okreće planovima za uništavanje iranske energetske infrastrukture kako bi primorala Teheran na pregovore, odnosno na predaju, ocenjuje Mekgregor.
Plan predviđa sukcesivne udare na energetske ciljeve, a potom i na elektrane i mostove. General Džek Kin i njegovi istomišljenici javno zagovaraju ovu strategiju pod parolom „završavanja posla“, što Mekgregor opisuje kao povratak u varvarstvo i Srednji vek.
On procenjuje da uništavanje naftne industrije i postrojenja za desalinizaciju vode neće slomiti Iran, jer je ta zemlja i ranije pronalazila alternativne načine za izvoz nafte.
U pogledu odmazde, Mekgregor tvrdi da će Iran odgovoriti svim raspoloživim sredstvima i kazniti države koje podržavaju SAD, uključujući Kuvajt, Bahrein, Katar, Ujedinjene Arapske Emirate i Saudijsku Arabiju, što bi moglo dovesti do svrgavanja tamošnjih vladajućih elita.
Iran je već uspostavio kontakt sa Jordanom i poseduje hiljade raketa usmerenih ka Izraelu, dok zapadna tehnologija, kako navodi naučnik Ted Postol, nije sposobna da pouzdano zaštiti ove teritorije.
Voditelj Den je dodao da bi Iran, pored zatvaranja Ormuskog prolaza i luke Fandžir, u saradnji sa pokretom Ansar Al-Islam i Hutima mogao blokirati Bab-el-Mandeb i Suecki kanal.
Mekgregor potvrđuje da bi takva blokada, u situaciji kada je globalni ekonomski sistem već ugrožen prethodnim akcijama Huta u Crvenom moru, izazvala globalnu depresiju, rast cena đubriva za 40 do 50 odsto, nestašicu azota i helijuma neophodnih za mikročipove, te masovnu glad u svetu.
Pukovnik naglašava da SAD nemaju sopstveni interes za uništavanje Irana, već da to čine zbog bezuslovnog savezništva sa Izraelom koji zahteva eliminaciju iranske države.
Sve veći pritisak izaziva i pitanje lične bezbednosti američkog predsednika. Tramp je na svojoj platformi „Truth Social“ objavio uputstvo da se u slučaju njegovog ubistva na Iran ispali hiljadu projektila.
Istovremeno, iranska novinska agencija FARS prenosi izjave ajatolaha i zvanične pretnje sa naloga Mošaba Hana o tome da „crvene zastave osvete neće biti spuštene“ zbog ubistva mučeničkog imama.
Mekgregor je kritikovao ovakav nivo rasprave, navodeći da Trampov ego dostiže iracionalne razmere i upoređujući situaciju sa neopravdanom invazijom na Srbiju nakon atentata na nadvojvodu Franca Ferdinanda, što je dovelo do Prvog svetskog rata.
Na ukrajinskom frontu zabeležene su nove pomorske operacije. Tokom noći između 14. i 15. jula, ukrajinske snage su bespilotnim sistemima u Crnom moru, blizu Krima, pogodile 20 ruskih brodova iz takozvane flote u senci, među kojima je bilo 17 naftnih tankera, dva gasna tankera i jedan tegljač.
Ruska strana je u znak odmazde u Crnom i Azovskom moru pogodila ukrajinski civilni tanker. Mekgregor naglašava da ovi napadi na slabo branjene ciljeve na moru neće spasiti Ukrajinu od poraza.
Dok su ruske kopnene snage uspešno prilagodile taktiku i namerno usporile operacije opkoljavanja na deset do 14 dana kako bi smanjile sopstvene gubitke i metodično uništavale protivnika, ruska mornarica je pokazala propuste u zaštiti usidrenih brodova.
Pukovnik predviđa smene u vrhu ruske mornarice i procenjuje da će se rat završiti ruskom kontrolom nad Odesom, Harkovom i prostorom „Novorusije“, dok će ostatak Ukrajine morati da ostane neutralan.
Komentarišući najavu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog o pokretanju projekta „Freja“ za izgradnju zajedničkog evropskog antibalističkog štita, Mekgregor je projekat nazvao „apsolutnom besmislicom“.
On objašnjava da zakoni fizike i fraktalne matematike onemogućavaju brzu realizaciju takvog sistema i da bi za razvoj nove vojske i tehnologije bilo potrebno najmanje deset godina, navodeći primer oporavka američke vojske nakon Vijetnamskog rata. Mekgregor optužuje zapadne političare da konstantno investiraju u političku fikciju i troše stotine milijardi evra na projekte bez pokrića.
U međuvremenu, unutar SAD raste vojni budžet dok se domaća ekonomska situacija pogoršava. Predsedavajući Predstavničkog doma Majk Džonson najavio je zahtev za odbrambeni budžet od 1,5 biliona dolara, uz dodatnih 350 milijardi dolara suplementarnog finansiranja, opravdavajući to borbom protiv komunizma na američkim obalama i terorizma u svetu.
Istovremeno, Tramp prisustvuje samitu investitora i odbrambenih tehnoloških kompanija na kojem učestvuju finansijeri poput Džejmija Dajmona iz kompanije „JPMorgan Chase“, predstavnici „Blackstone-a“ i šefica kompanije „General Dynamics“ Fibi Novaković, bivša službenica CIA.
Mekgregor upozorava da ovi lideri i investitori, koje naziva „Epštajnovom klasom“, parazitiraju na državnom budžetu i direktno blokiraju svako smanjenje državne potrošnje. Dok se milijarde troše na inostrane vojne kampanje, zalihe američkih Strateških naftnih rezervi (SPR) pale su na najniži nivo od 20. maja 1983. godine i iznose svega 319.000 barela.
Domaće posledice zatvaranja Ormuskog prolaza biće katastrofalne kroz ekstremni skok cena goriva i svih namirnica. Mekgregor dodaje da je i Velika Britanija u teškoj situaciji jer je njena vlada zabranila dalja istraživanja nafte u Severnom moru kod obala Škotske, dok su Nemačka i Francuska takođe na ekonomskom dnu, s tim što Francusku donekle spasavaju njeni nuklearni kapaciteti.
Na unutrašnjem planu, Mekgregor ističe da u SAD preko 50 miliona stanovnika čine osobe rođene van zemlje, dok većina mladih između 20 i 40 godina ne može da nađe posao ili zarađuje manje od 60 do 80 hiljada dolara godišnje, što ih zbog inflacije ostavlja bez ikakve uštede.
Nasuprot tome, ruski predsednik Vladimir Putin, prema rečima Mekgregora, uživa podršku od 82 do 83 odsto građana jer otvoreno govori o nesavršenostima ruskog sistema, ekonomije i vojske i radi na njihovom otklanjanju.
Mekgregor zaključuje da takozvana „unipartija“ u Vašingtonu svesno održava spoljne konflikte radi ličnog profita, vodeći državu ka tački bez povratka, zbog čega je neophodna korenita promena političkog sistema.
