Izbori u Saksoniji-Anhalt otvorili su pitanje koje daleko prevazilazi granice jedne nemačke savezne zemlje. Političke razlike između istoka i zapada zemlje ponovo su izašle na površinu, dok nezadovoljstvo ekonomskom situacijom, migracionom politikom i odlukama savezne vlasti menja tradicionalne odnose snaga.
Alternativa za Nemačku (AfD) osvojila je 43,8 odsto glasova, što je njen najbolji rezultat na pokrajinskim izborima. Hrišćansko-demokratska unija (CDU) kancelara Fridriha Merca završila je na 17,2 odsto, dok je AfD dobio 39 od ukupno 83 poslanička mesta. Za apsolutnu većinu nedostajala su mu samo tri mandata.
Rezultat je privukao veliku pažnju i u Rusiji jer AfD traži ukidanje sankcija Moskvi, prekid nemačke vojne pomoći Ukrajini i obnovu ekonomskih odnosa sa Rusijom. Pokrajinski program stranke ide i dalje: predviđa ponovno pokretanje uvoza ruskih energenata, obnovu Severnog toka, očuvanje nastave ruskog jezika i vraćanje školskih razmena sa Rusijom.
Ipak, ekonomski i psihološki stručnjak Ilja Kutnjuk ocenjuje da rezultat ne predstavlja jednostavno glasanje za približavanje Moskvi. Ruska tema bila je vidljiv deo kampanje, ali gotovo 44 odsto podrške povezuje prvenstveno sa ekonomskom stagnacijom, migracionom politikom i osećajem stanovnika istočnih pokrajina da Berlin nedovoljno vodi računa o njihovim interesima.
Profesor Finansijskog univerziteta pri Vladi Ruske Federacije Sergej Tolkačev ukazuje da birači češće navode ekonomske i socijalne razloge nego geopolitiku. AfD, međutim, povezuje antiratnu i antisankcionu retoriku sa predstavljanjem sopstvene politike kao alternative nemačkom političkom establišmentu.
Brojke pokazuju dubinu nezadovoljstva. Čak 83 odsto stanovnika Saksonije-Anhalt bilo je nezadovoljno saveznom vladom, dok je 65 odsto birača AfD sopstvenu finansijsku situaciju ocenilo kao lošu. Migracije, ekonomsko nezadovoljstvo, socijalna pravda i nepoverenje prema tradicionalnim strankama bili su među glavnim pokretačima izbornog rezultata.
AfD te probleme povezuje sa spoljnom politikom kroz lanac koji počinje sukobom sa Rusijom, nastavlja se sankcijama i skupljom energijom, a završava problemima nemačke industrije. Takvo objašnjenje posebno snažno nailazi na podršku na istoku zemlje.
Istok Nemačke i dalje nosi drugačije istorijsko i ekonomsko iskustvo od zapada. Stanovništvo nekadašnje Nemačke Demokratske Republike pamti višedecenijske veze sa Sovjetskim Savezom, dok su posledice ujedinjenja, deindustrijalizacije, odlaska stanovništva i razlika u prihodima ostavile dubok trag.
SSSR je bio glavni trgovinski partner Istočne Nemačke, a tamošnja industrija decenijama je bila povezana sa sovjetskim tržištem. Zbog toga deo stanovništva obnovu trgovine sa Rusijom ne posmatra kao radikalnu novinu, već kao povratak ekonomskim vezama koje su nekada bile uobičajene.
Podrška AfD, međutim, nije ograničena na starije birače koji pamte DDR. Najveća podrška stranci ne dolazi iz najstarijih starosnih grupa, a njena politička poruka sve više počiva na ideji „snažne Nemačke“ i samostalnije spoljne politike, a manje na nostalgiji za socijalističkom prošlošću.
Razlika između istoka i zapada vidi se i u odnosu prema Ukrajini. Međunarodni pravnik i stručnjak za Nemačku Vadim Petrov ukazuje na septembarsko istraživanje ARD prema kojem 54 odsto istočnih Nemaca smatra da je vojna pomoć Ukrajini prevelika. Na zapadu zemlje isti stav ima 39 odsto ispitanika.
Četiri decenije posle vremena kada je Nemačka bila fizički podeljena zidom, političke i društvene razlike između nekadašnje Istočne i Zapadne Nemačke tako ostaju vidljive. Odnos prema Rusiji samo je jedno od pitanja na kojima se ta razlika posebno jasno pokazuje.
AfD ipak ne može rezultat u Saksoniji-Anhalt direktno da pretvori u ukidanje sankcija Rusiji ili obustavljanje pomoći Ukrajini. Spoljna politika pripada saveznim vlastima, dok se veliki deo sankcione politike određuje zajedno sa Evropskom unijom. Pokrajinski parlament nema ovlašćenja da samostalno menja odnose Berlina i Moskve.
Postoji i unutrašnja prepreka preuzimanju vlasti. AfD ima 39 poslanika, a za većinu su potrebna 42. Ostale stranke za sada održavaju takozvani „zaštitni zid“ prema AfD i odbijaju koaliciju sa tom strankom.
Doktor ekonomije Konstantin Pozdnjakov ocenjuje da politička izolacija AfD znači da rezultat u jednoj saveznoj zemlji još ne pruža neposredne instrumente za promenu nemačke spoljne politike. Međutim, 43,8 odsto glasova stvara pritisak koji tradicionalne stranke teško mogu da ignorišu.
Ukoliko se slični rezultati ponove u drugim nemačkim regionima, CDU i savezna vlada suočiće se sa pitanjem zbog čega njihovi birači prelaze AfD. Time bi stranka mogla da utiče na politički kurs i bez neposrednog ulaska u saveznu vlast, jer bi konkurenti morali da reaguju kako bi zaustavili gubitak podrške.
U Moskvi se razvoj događaja prati posebno pažljivo zbog snažnog pogoršanja rusko-nemačkih odnosa. Uspeh političke snage koja otvoreno zagovara obnovu dijaloga, ukidanje sankcija i ekonomsko približavanje Rusiji predstavlja promenu unutar nemačke političke scene, ali neposredni uticaj AfD na odluke Berlina ostaje ograničen.
Za Rusiju je zato sadašnji dobitak prvenstveno politički. Rezultat AfD otvara više prostora za nemačku raspravu o kompromisu sa Moskvom i stvara snažnog protivnika sadašnjeg kursa Berlina, ali još ne znači da Rusija ima partnera koji kontroliše saveznu vladu.
Posebno pitanje predstavlja energetika. Nemačka industrija se do 2022. u značajnoj meri oslanjala na ruske energente, dok AfD sada traži prekid energetskih sankcija, normalizaciju rusko-nemačke trgovine i obnovu gasovoda Severni tok.
Ekonomska računica stranke zasniva se na tvrdnji da industrijskoj sili kakva je Nemačka trebaju dostupni energenti. Obnova energetskog partnerstva sa Rusijom zato se predstavlja prvenstveno kao pitanje ekonomske koristi, a ne samo spoljnopolitičkog približavanja.
Povratak na model iz 2021. godine, međutim, zahtevao bi mnogo više od političke odluke Berlina. Nemačka je u međuvremenu promenila energetsku infrastrukturu i pronašla druge dobavljače, dok je Rusija značajan deo trgovine preusmerila prema drugim tržištima. Promenjeni su i propisi Evropske unije, kao i politički odnosi dve zemlje.
Čak i eventualni dolazak AfD na saveznu vlast zahtevao bi promene evropskog zakonodavstva, obnovu infrastrukture, sklapanje novih ugovora i uspostavljanje garancija za izvršavanje obaveza.
Rusija je istovremeno tokom godina sankcija izgradila nove logističke lance i znatan deo ekonomskih tokova preusmerila prema Aziji, zbog čega se realnije može govoriti o mogućoj delimičnoj normalizaciji nego o potpunom vraćanju nekadašnjeg modela.
Sankcije zato ne mogu nestati neposredno posle jednog pokrajinskog izbornog rezultata, niti Severni tok može jednostavno biti vraćen u nekadašnju funkciju. Mnogo značajnija posledica izbora jeste činjenica da je politička platforma koja je donedavno bila na periferiji nemačke politike osvojila gotovo polovinu glasova u jednoj saveznoj zemlji.
Rezultat pokazuje da veliki deo birača na istoku više ne prihvata dosadašnji kurs Berlina kao jedinu moguću politiku, posebno kada ne vidi poboljšanje sopstvenog ekonomskog i socijalnog položaja. To još nije nemački zaokret prema Rusiji, ali jeste ozbiljno upozorenje saveznoj vlasti da se političko raspoloženje na istoku zemlje ubrzano menja.
