Sukob u Ukrajini više nije moguće razumeti samo kroz odnos Moskve, Kijeva i evropskih prestonica, jer je postao deo mnogo šireg preuređenja međunarodnog sistema u kojem se Rusija bori za svoj budući položaj, ocenio je Fjodor Lukjanov u razgovoru sa Glenom Dizenom.
Lukjanov, glavni urednik časopisa Russia in Global Affairs, predsednik Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku, profesor istraživač na Višoj školi ekonomije i direktor istraživanja u Valdajskom diskusionom klubu, sadašnje događaje povezuje sa slabljenjem poretka koji je nastao posle Hladnog rata i odsustvom jasnih pravila koja bi ga mogla zameniti.
U takvoj slici cilj Rusije, prema njegovom tumačenju, nije jednostavno poraz Ukrajine, pa čak ni poraz Evrope. Suštinsko pitanje je kakav će položaj Rusija zauzeti u međunarodnom sistemu koji nastaje.
Zbog toga Moskva, kako ocenjuje, mora svim raspoloživim sredstvima da jača sopstvenu poziciju i pokaže otpornost i snagu. Lukjanov ne tvrdi da je već moguće zaključiti da li će Rusija u tome uspeti. Naprotiv, očekuje veoma dugu i tešku borbu čiji se konačni rezultat još ne može znati.
Njegovo sadašnje viđenje značajno se razlikuje od stava koji je imao na početku sukoba 2022. godine. Lukjanov otvoreno kaže da je tada bio među onima koji su sumnjali da li je ruska vojna operacija bila neophodna u tom trenutku i da li su postojale druge mogućnosti.
Ni sada ne tvrdi da grešaka nije bilo. Smatra da će događaji koji su prethodili 2022. i odluke svih učesnika morati pažljivo da budu proučeni kako se iste greške ne bi ponovile, uključujući i greške ruske strane.
Međutim, četiri i po godine kasnije početak sukoba posmatra drugačije. Razlog je što Ukrajinu više ne vidi kao izolovan događaj, već kao deo nasilnog globalnog preuređenja koje se odvija bez stabilnih pravila igre.
U istu širu sliku Lukjanov stavlja sukob u Ukrajini, rat oko Irana i moguće buduće krize u istočnoj Aziji, uključujući prostor oko Tajvana. Naglašava da svaki od tih sukoba ima sopstvenu istoriju, uzroke i karakter i da Rusija, Kina i Iran nisu međusobno isti niti imaju identične interese.
Ipak, na najširem nivou vidi zajedničku strukturu: Zapad pokušava da obnovi ili očuva nekadašnju dominaciju, dok mu se različite države suprotstavljaju iz sopstvenih razloga.
U tom kontekstu Lukjanov prihvata, uz ogradu, čak i poređenje sa svetskim ratom. Ne govori o ponavljanju dva svetska rata iz 20. veka, u kojima su se najveće sile direktno sudarale na ogromnim frontovima. Današnji sukob vidi kao raspršenu i drugačije organizovanu vrstu globalnog rata.
To menja i način na koji posmatra rusku strategiju. Nezadovoljstvo promenama koje su se dogodile u evropskoj bezbednosti, prema Lukjanovu, ne treba da bude jedino merilo rezultata ruske politike. Promene u Evropi samo su deo mnogo većeg međunarodnog procesa koji će dugoročno određivati ruske interese.
Evropa u toj transformaciji, prema njegovoj proceni, više nema nekadašnji značaj. Lukjanov smatra da će buduća međunarodna arhitektura morati da nastane na globalnom, a ne samo evropskom nivou.
Posebno je skeptičan prema mogućnosti obnove nekog modela zajedničke evropske bezbednosti kakav se razmatrao posle završetka Hladnog rata. Smatra da taj period treba ozbiljno proučiti kako bi se razumelo zašto pokušaj stvaranja stabilnog zajedničkog sistema nije uspeo, ali ne veruje da se tadašnji model može ponovo koristiti kao obrazac za budućnost.
Po njegovoj oceni, trenutak nastao posle raspada Sovjetskog Saveza bio je istorijski jedinstven i neće se vratiti. Odnosi Rusije i ostatka Evrope danas su toliko opterećeni neprijateljstvom i konfrontacijom da Lukjanov ne vidi političku osnovu iz koje bi u dogledno vreme mogao da nastane novi zajednički bezbednosni sporazum.
Istorijsko iskustvo dodatno komplikuje situaciju. Lukjanov podseća da su novi evropski poreci uglavnom nastajali posle velikih ratova, kada je odnos snaga bio dovoljno jasno određen da države prihvate nova pravila.
On se nada da za stvaranje novog sistema neće biti potreban još jedan veliki rat, ali istovremeno ne vidi jednostavan put ka novom dogovoru.
Razlog zbog kojeg evropski sistem možda neće morati ponovo da nastane na isti način nalazi u smanjenju globalnog značaja Evrope. Budući poredak, po njegovom mišljenju, neće moći da bude prvenstveno evropski projekat. Moraće da odražava novu raspodelu moći na svetskom nivou.
Još ozbiljnije pitanje otvara sudbina institucija koje su decenijama predstavljale osnovu međunarodnog sistema.
Lukjanov smatra da problem Ujedinjenih nacija više možda nije moguće rešavati samo promenom procedura i reformama kojima bi organizacija postala efikasnija. Tokom prethodnih decenija, objašnjava, raspravljalo se o tome kako sačuvati osnovnu ideju UN i Povelju UN, a istovremeno prilagoditi način funkcionisanja novim okolnostima.
Sada vidi mogućnost mnogo dublje krize. Po njegovoj proceni, počinje da se postavlja pitanje da li su sama koncepcija Ujedinjenih nacija i principi na kojima počiva postojeći sistem postali neodgovarajući za svet koji nastaje.
To za njega znači da čak ni UN možda neće moći da posluže kao institucionalni okvir sledećeg svetskog poretka.
Lukjanov ne tvrdi da zna šta će ih zameniti. Naprotiv, upravo odsustvo odgovora smatra jednom od ključnih karakteristika sadašnjeg trenutka. Stari sistem gubi sposobnost da reguliše odnose među velikim silama, dok novi još nije izgrađen.
Ne očekuje ni da će nova stabilna konfiguracija nastati brzo. Lukjanov, koji se približava šezdesetoj godini, otišao je toliko daleko da je rekao da ne očekuje da će tokom svog aktivnog profesionalnog života videti potpuno oblikovan novi međunarodni sistem.
Iz takve perspektive Ukrajina dobija sasvim drugačije mesto u ruskoj strategiji. Ishod sukoba ostaje izuzetno važan, ali Lukjanov smatra da se krajnji rezultat za Moskvu neće meriti samo teritorijama, linijama fronta ili odnosom Rusije i NATO-a u Evropi.
Pravo merilo biće položaj koji Rusija bude uspela da izbori u međunarodnom sistemu posle završetka sadašnjeg globalnog preuređenja. Problem je što, prema njegovoj proceni, još niko ne zna ni kako će taj sistem izgledati ni koliko će vremena biti potrebno da nastane.
