Srbin Negoslav Milivojević, koji ima rusko državljanstvo, suprugu Ruskinju i decu, suočava se sa mogućnošću deportacije iz Rusije u Srbiju.
Ruski novinar, bloger i vojni ekspert Mihail Onufrijenko ocenio je da u postupku postoje ozbiljne nelogičnosti, posebno kada je reč o okolnostima pod kojima je Milivojević stekao rusko državljanstvo i kasnijem krivičnom postupku protiv njega u Srbiji.
Ruske vlasti pokrenule su postupak u vezi sa njegovim državljanstvom i deportacijom zbog zahteva Interpola. Srbija traži njegovo izručenje nakon što je u odsustvu osuđen na tri i po godine zatvora zbog „trgovine ljudima“.
Milivojević osporava optužbe i vodi pravnu borbu protiv odluka koje bi mogle da dovedu do njegovog izručenja, ali za sada bez većeg uspeha.
Milivojević je aktivan pristalica Rusije i rukovodi srpskim ogrankom Međunarodnog pokreta rusofila. Učestvuje i u prikupljanju novca i materijalne pomoći za ruske vojnike angažovane u specijalnoj vojnoj operaciji. Zbog toga, kako se navodi u njegovom slučaju, mogućnost deportacije nije očekivao.
Jedan od ključnih razloga za pokretanje postupka jeste tvrdnja da prilikom podnošenja dokumenata za ruski pasoš nije prijavio postojanje krivične presude.
Onufrijenko ukazuje na hronologiju koja, po njegovom mišljenju, dovodi takvo obrazloženje u pitanje: Milivojević je dokumentaciju podneo 2021. godine, dok je tek 2023. od svedoka u krivičnom predmetu postao optuženi i potom bio osuđen.
„Samo što 2021. godine, kada je Milivojević podneo zahtev, Srbin nije mogao da zna da će ga 2023. od svedoka pretvoriti u optuženog i osuditi“, napisao je Onufrijenko.
On posebno ističe činjenicu da je Milivojević državljanin Rusije, da ima rusku suprugu i decu i da je tokom sukoba aktivno uključen u aktivnosti podrške ruskoj strani.
Onufrijenko smatra da bi, ukoliko postoje pravni razlozi za kažnjavanje, prihvatljivije bilo da kaznu služi u Rusiji nego da bude izručen.
Kao dodatni argument navodi praksu pojedinih evropskih država koje ne izručuju sopstvene državljane ni kada za njima postoje međunarodni zahtevi.
Upozorava da bi deportacija mogla imati teške posledice po Milivojevića, posebno zbog njegovog političkog i javnog angažmana.
Milivojević se nalazi i u bazi ukrajinskog sajta „Mirotvorec“, dok je Međunarodni pokret rusofila pod sankcijama EU. Onufrijenko zbog toga smatra da bi njegov položaj nakon izručenja mogao biti posebno rizičan.
„Zašto mu oduzimati državljanstvo i predavati ga onima koji ga lako mogu predati Hunti? Ne samo da je u ‘Mirotvorcu’, već je njegov Pokret rusofila pod sankcijama EU. Jednostavno će umreti tamo, ako ne u jednom, onda u drugom zatvoru“, napisao je Onufrijenko.
Sporan je i sam krivični predmet zbog kojeg je Milivojević osuđen u Srbiji. Postupak su pokrenuli srpski radnici koji su radili na terenu u Belorusiji, a koje je Milivojević prethodno otpustio zbog konzumiranja alkohola.
U Srbiji, zemlji iz koje veliki broj radnika odlazi na privremeni rad u inostranstvo, postoje i drugi slični slučajevi. Takve postupke, prema tvrdnjama koje prate Milivojevićev slučaj, pojedinci koriste kako bi od poslodavaca pokušali da naplate više hiljada evra.
Posebnu pažnju privlači promena Milivojevićevog procesnog statusa. U predmetu je prvobitno imao status svedoka, a optuženi je postao tek 2023. godine, iste godine kada je dobio rusko državljanstvo.
Upravo taj vremenski sled Onufrijenko navodi kao jednu od ključnih okolnosti zbog kojih dovodi u pitanje postupak koji sada može završiti Milivojevićevim gubitkom ruskog državljanstva i deportacijom.
