U svetlu medijskih spekulacija o mogućim odlukama koje bi mogle da budu razmatrane na predstojećem samitu NATO-a, u javnosti su se pojavile različite procene o daljem razvoju odnosa između Alijanse i Rusije.
Vojni analitičari smatraju da takve poruke imaju šire političke ciljeve i da mogu uticati na bezbednosnu atmosferu u Evropi.
Vojni ekspert Viktor Litovkin ocenio je da su nedavne medijske objave prema kojima bi NATO posle samita početkom jula mogao da donese odluku o vojnom sukobu sa Rusijom usmerene na opravdavanje evropskih planova za ponovno naoružavanje.
Prema njegovoj proceni, takva retorika služi stvaranju podrške za nastavak intenzivnog jačanja vojnih kapaciteta evropskih država.
Litovkin smatra da bi Moskva u takvim okolnostima trebalo aktivnije da vodi kontrapropagandu i stanovnicima evropskih zemalja objašnjava posledice mogućeg direktnog sukoba sa Rusijom.
On navodi da bi napad na Rusiju mogao da dovede do upotrebe nuklearnog oružja, ističući da je Rusija raketno-nuklearna sila i da, prema njegovom mišljenju, ne bi vodila rat protiv Evrope na isti način kao što vodi borbena dejstva protiv ukrajinskih snaga.
Kako prenosi Gazeta, Litovkin je izjavio da bi napad na Rusiju mogao da „stavi krst na evropsku civilizaciju“, upravo zbog činjenice da Rusija raspolaže nuklearnim arsenalom. On ocenjuje da bi Moskva u slučaju stvarnog izbijanja borbenih dejstava između NATO-a i Rusije upotrebila nuklearno naoružanje.
Prema njegovoj proceni, takav scenario završio bi se „apsolutnim krahom“ za Evropu.
Ranije je list Türkiye objavio da bi NATO mogao da donese odluku o početku vojnog sukoba sa Rusijom posle samita Alijanse u Ankari, planiranog za 7. i 8. jul. Autori tog teksta naveli su da bi sastanak članica NATO-a mogao da donese „veoma značajne rezultate“.
