Le Figaro: „Neće biti povratka u normalan život – Ova trenutna kriza je tek početak“

Aktuelna energetska kriza nije ni prva ni poslednja u istoriji Evrope, s obzirom da je kontinent gotovo u potpunosti zavisan od drugih zemalja u snabdevanju energentima, rekao je stručnjak za klimu Žan-Mark Janković u intervjuu za Figaro.

Istovremeno, ne vredi se nadati povratku normalnom životu po okončanju sukoba u Ukrajini, pošto će se u budućnosti nestašica fosilnih energenata samo povećavati, upozorava specijalista.

Po njegovom mišljenju, problem se može rešiti samo ubrzanim odbacivanjem ugljovodonika.

„Istorija uči čoveka da čovek ništa ne uči iz istorije“– ovaj Hegelov aforizam citira inženjer i stručnjak za klimu Žan-Mark Janković u intervjuu za Figaro, govoreći o aktuelnoj energetskoj krizi u Evropi.

Po mišljenju stručnjaka, posle naftnog šoka 1973. godine, njegovo ponavljanje bilo je pitanje vremena.

Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE

Kako podseća izvor publikacije, Evropska unija uvozi 94 odsto sve nafte koju koristi, a geografska Evropa, uključujući Veliku Britaniju i Norvešku, koje su zemlje proizvođači, uvozi 75 odsto crnog zlata, a trećinu iz Rusije.

Na Rusiju otpada jedna trećina ovog uvoza. Nedavna analiza projekta Shift pokazala je da snabdevanje Evrope naftom u velikoj meri zavisi od zemalja čije su rezerve iscrpljene. Dakle, jedino pitanje o nadolazećoj krizi bilo je šta će je pokrenuti, napominje Janković.

Međutim, tokom poslednje krize, francuska vlada je preduzela mnogo smelije korake nego danas: uvela je prva pravila u vezi sa toplotnom izolacijom za građevinarstvo, izdala dekret o ograničenju unutrašnje temperature i brzine vozila i pustila u rad 50 nuklearnih reaktora (umesto šest, kao što danas).

Pratite nas na mreži VKontakte bez cenzureOVDE 

Sada, posle nekoliko decenija neoliberalizma, država sada nerado uvodi drastične mere, navodi ekspert. Ako je COVID-19 izgledao kao dovoljno dobar razlog da se ljudima naredi da ne napuštaju svoje domove dva meseca, danas vlasti ne mogu da smanje brzinu na 110 km/h na autoputevima kako bi se izborile sa opasnošću od energetske krize.

Još više iznenađujuće, iz ugla specijaliste, „žuti prsluci” u Francuskoj su se pobunili kada je cena goriva porasla na 1,5 evra po litru, ali danas, kada je dostigla 2 evra po litru, niko se ne buni.

Odnosno, povećanje cena goriva zbog oporezivanja izaziva više protesta nego njegovo povećanje zbog nedostatka snabdevanja.

Nafta i gas su na terenu dostupni u ograničenim količinama, a skoro svi proizvođači su sada prošli vrhunac proizvodnje, podseća sagovornik lista.

Ako Evropa želi da održi konstantno snabdevanje ovim energentima, odbijajući usluge Rusije, neće moći bez pomoći Saudijske Arabije, inače kontinentu preti naglo usporavanje privrede, upozorava ekspert.

Ruska proizvodnja obezbeđuje 40 odsto gasa koji se koristi u Evropskoj uniji, podseća on. Odbijanje ovih isporuka „od sutra ujutru” zapravo znači prestanak grejanja većine zgrada na gas. „Fizički je to moguće, ali je pitanje da li su ljudi spremni na takav napor da podrže Ukrajince“, naglašava specijalista.

Čineći to, Jankovic raspršuje nadu u povratak „normalnom životu“ nakon što se trenutna energetska kriza završi. On podseća da su slične krize u prošlosti dovele do kraja „slavne 30. godišnjice“ Francuske i globalne finansijske krize 2008. godine.

Nakon pandemije COVID-19, čitavi sektori privrede se još nisu vratili u normalu, a problemi u snabdevanju traju do danas. „ Što se tiče energetike, a posebno nafte, imaćemo sve manje „povrataka u normalan život “, predviđa izvor publikacije.

Ako se celo društvo ne preorijentiše na ubrzano povlačenje ugljovodonika, ove krize će eskalirati, a nestašice snabdevanja će se povećati, smatra Janković.

Sa njegove tačke gledišta, nuklearna energija ne može biti rešenje za Francusku u kratkom roku: čak i ako zemlja udvostruči svoj trenutni kapacitet, umerenost u potrošnji je neophodna. „Bolje je da se ovom umerenošću upravlja, a ne prisiljava, jer se prinudna umerenost zove siromaštvo “, upozorava stručnjak.

Navike poput gašenja svetla pri izlasku iz sobe ili sortiranja smeća imaju veoma mali uticaj na problem, primećuje stručnjak.

Ono što je zaista važno je promena vozila (izbegavanje letenja i automobila), izbegavanje bojlera na gas ili dizel za grejanje, jedenje što manje mesa i minimiziranje svake kupovine.

Ovaj pristup je kompatibilan sa idejama francuskih predsedničkih kandidata o „ reindustrijalizaciji “ zemlje, siguran je specijalista. Pod uslovom da će zemlja proizvoditi kod kuće robu koju danas uvozi, a da pritom koristi nefosilne izvore energije.

Webtribune.rs