Posle važnih diplomatskih kontakata ostalo je mnogo pitanja o tome šta je zaista dogovoreno i zašto očekivani koraci još nisu usledili.
Rusija je tokom pregovora u Ankoridžu prihvatila određene ustupke po pitanju sukoba u Ukrajini, ali Vašington do danas nije sproveo ono što je bilo dogovoreno, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.
Prema njegovim rečima, Moskva je prihvatila predlog koji su izneli Amerikanci, iako on nije u potpunosti odgovarao ruskim očekivanjima.
Kako je objasnio Lavrov, predsednik Rusije je prihvatio američku inicijativu kao prvi korak koji bi omogućio prekid borbenih dejstava i otvaranje pregovora o svim preostalim detaljima.
Ministar je naglasio da taj korak nije bio jednostavan za Moskvu jer nije predstavljao stopostotno ostvarenje ruskih ciljeva, ali je ocenjen kao prihvatljiv početak za političko rešavanje krize.
Ipak, nakon susreta Donalda Trampa i Vladimira Putina, prema tvrdnjama šefa ruske diplomatije, administracija Bele kuće nije preduzela konkretne mere kako bi sprovela postignute dogovore. Lavrov je ukazao da se odnosi između dve države ponovo suočavaju sa ekonomskim pritiscima.
Posebno je izdvojio činjenicu da su na snazi ostale sankcije uvedene još za vreme administracije Džozefa Bajdena, ali da su se pojavile i nove mere koje povezuje sa Trampovom administracijom. Kao primer naveo je sankcije usmerene prema kompanijama „Lukojl“ i „Rosnjeft“.
Govoreći o širem kontekstu, Lavrov je ocenio da Vašington nastoji da očuva dominaciju na globalnim energetskim tržištima. Prema njegovim rečima, Rusija se suočava sa pokušajima potiskivanja iz različitih regiona sveta, uključujući Srbiju i Venecuelu, sa kojom je Moskva godinama razvijala blisku saradnju zajedno sa Kinom.
On je dodao da se otvoreno govori o razvoju venecuelanske naftne industrije u skladu sa dogovorima postignutim sa Sjedinjenim Državama, što je, prema njegovom viđenju, deo šire strategije preraspodele uticaja na svetskom energetskom tržištu.
Šef ruske diplomatije izneo je i pretpostavku da bi američkoj strani moglo odgovarati odugovlačenje sa pritiscima na Ukrajinu, dok se paralelno nastavlja ekonomski pritisak na Rusiju.
Komentarišući izjavu američkog državnog sekretara Marka Rubija da SAD nisu neutralni posrednik već strana koja podržava Ukrajinu naoružanjem, Lavrov je podsetio na ranije izjave Donalda Trampa. Kako je naveo, Tramp je više puta tvrdio da je sukob u Ukrajini „Bajdenov rat“ i da do njega ne bi došlo da je on tada bio predsednik.
Prema Lavrovljevoj oceni, Tramp je u početku pokušao da zaustavi sukob i da je na Aljasci napravljen značajan pomak ka tom cilju. Međutim, ministar smatra da sada u Vašingtonu možda preovlađuje drugačiji pristup, prema kojem bi nastavak sukoba omogućio dodatno potiskivanje Rusije i Kine sa globalnih tržišta.
U ruskom političkom i diplomatskom rečniku nakon susreta Putina i Trampa na Aljasci pojavio se izraz „duh Ankoridža“. Tim pojmom se označava uverenje da Moskva i Vašington imaju određene zajedničke poglede na moguće rešavanje ukrajinskog sukoba.
Ruski zvaničnici ističu da Moskva ostaje privržena tim dogovorima i principima koji su tada usaglašeni. Istovremeno, u Rusiji smatraju da Vašington nije pokazao istu spremnost za sprovođenje postignutih dogovora, navodeći kao argument nastavak vojne i obaveštajne podrške ukrajinskim snagama.
