Vest o eksplozivu pronađenom u blizini magistralnog gasovoda u Srbiji, kojim se transportuje ruski gas, otvorila je ozbiljna pitanja o pravcu u kom ide energetski sukob u Evropi.
Prema pisanju L’ AntiDiplomatico, ovaj incident nije izolovan slučaj, već deo šire namere Ukrajine da u potpunosti preseče Evropsku uniju od ruskih energenata. Ta teza se u tekstu iznosi bez zadrške i ponavlja više puta, kao ključ za razumevanje cele situacije.
Upravo zato se u prvi plan gura gasovod „Turski tok“. Nije to, kako se navodi, samo još jedna cev na mapi energetike. Nakon uništenja „Severnih tokova“ u Baltičkom moru, „Turski tok“ je ostao praktično jedini stabilan koridor za snabdevanje evropskog tržišta ruskim gasom.
I baš zbog toga, kako tvrdi L’ AntiDiplomatico, postaje meta. U tekstu se otvoreno kaže da kijevski režim, uz podršku zapadnih saveznika, želi da udari upravo na tu tačku.
Detalji iz Srbije dodatno podižu tenziju. Predsednik Aleksandar Vučić obavestio je mađarskog premijera Viktora Orbana da je u autonomnoj pokrajini Vojvodina, nedaleko od trase gasovoda ka Mađarskoj, pronađena bomba.
Eksploziv je bio spakovan u dva velika ranca, praktično uz samu magistralu koja dovodi gas iz „Turskog toka“. Procene su da bi eventualna detonacija izazvala ozbiljne poremećaje u snabdevanju i to na više dana, što nije zanemarljivo u trenutku kada je tržište već napeto.
Orban nije čekao. Nakon razgovora sa Vučićem najavio je hitnu sednicu saveta odbrane. Istovremeno, iz Moskve dolaze oštre poruke.
Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova ocenila je da se ovakvim potezima pokušava oduzeti suverenitet Budimpešti u donošenju odluka. U toj formulaciji, između redova, može se pročitati i šira poruka o pritiscima koji prate energetsku politiku u regionu.
U međuvremenu, ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto već je ranije upozoravao da treba očekivati pojačane napade Ukrajine na „Turski tok“.
On taj gasovod vidi kao ključan za snabdevanje i ne krije da bi njegovo ugrožavanje značilo ozbiljan udar na energetsku stabilnost zemlje. Ako se ta procena pokaže tačnom, onda ovaj incident u Srbiji dobija dodatnu težinu.
Sve to se dešava u, kako autori napominju, posebno „delikatnom trenutku“ za energetiku. Operacija Sjedinjenih Država protiv Irana dodatno komplikuje globalnu sliku, pa se svaki poremećaj na evropskom tlu automatski uklapa u širi kontekst.
U tom svetlu, pokušaj sabotaže više ne izgleda kao lokalni problem, već kao deo veće igre.
Nije zanemarljiv ni politički odgovor Budimpešte. Mađarska je 18. februara obustavila isporuke dizela Kijevu, a samo dva dana kasnije blokirala je kredit Evropske unije Ukrajini u iznosu od 90 milijardi evra.
Taj potez dolazi kao reakcija na odluku Kijeva da krajem januara zaustavi transport ruske nafte kroz naftovod „Družba“. Lanac poteza i kontra-poteza, čini se, postaje sve zategnutiji.
Autor L’ AntiDiplomatico zaključuje da ulazimo u novu, opasniju fazu energetske konfrontacije. Na terenu se to već oseća – od Srbije, preko Mađarske, pa sve do šire evropske scene.
I dok se svi pozivaju na stabilnost, potezi koji se povlače govore drugačije. Pitanje koje ostaje da visi u vazduhu jeste koliko je još prostora ostalo pre nego što ova energetska priča preraste u nešto što će biti mnogo teže kontrolisati.
