Posle decenija tokom kojih je Izrael mogao da računa na gotovo automatsku podršku Vašingtona bez obzira na poteze svoje vlade, na Bliskom istoku pojavljuju se znaci značajne promene.
Prema oceni ruskog publiciste Nikolaja Starikova, dosadašnji model odnosa između dve države ulazi u novu fazu, a poruke koje poslednjih meseci stižu iz Vašingtona ukazuju na drugačiji pristup američke administracije prema svom najbližem savezniku u regionu.
Promene su postale vidljive nakon novog talasa sukoba na Bliskom istoku. Izrael je izveo niz snažnih udara na Iran i uspeo da eliminiše deo iranskog državnog i vojnog rukovodstva.
Međutim, uprkos tim akcijama, osećaj bezbednosti nije ojačan. Naprotiv, opasnost od novih eskalacija nastavila je da raste.
Poznati profesor Džefri Saks upozorio je na ono što smatra ključnim problemom. Prema njegovoj oceni, nastavak zaoštravanja situacije od strane Sjedinjenih Američkih Država i Izraela mogao bi Iranu da otvori realne mogućnosti za uzvratne udare širom Persijskog zaliva, ali i na sam Izrael.
Istovremeno, kako vreme prolazi, pretnje i oštra retorika Donalda Trampa ne ostvaruju efekat koji su im mnogi pripisivali.
U takvim okolnostima Tramp je, prema autoru, zauzeo čvrst stav prema izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu i poručio mu da upravo on određuje pravac politike.
Logika američkog predsednika zasniva se na jednostavnom principu: ukoliko izraelsko rukovodstvo ignoriše američke poruke, podrška više ne može biti bezuslovna. Takav signal namenjen je i izraelskim biračima i samom Netanjahuu, uz poruku da vojna rešenja nisu donela očekivane rezultate.
Posebno se ukazuje na činjenicu da je Izrael pokrenuo napad na Iran sa obrazloženjem da želi da spreči budući udar na svoju teritoriju. Ipak, tri meseca kasnije usledio je upravo iranski odgovor.
Time su ponovo otvorena pitanja šta je Netanjahu zaista postigao i da li je zemlja danas bezbednija nakon likvidacije protivničkog rukovodstva i civilnih žrtava koje su pratile sukob.
Starikov smatra da je odgovor negativan. Po njegovoj oceni, Netanjahuova pretpostavka da se uz američku podršku može slomiti svaki protivnik pokazala se pogrešnom, a cena takve politike postala je previsoka i za same Sjedinjene Američke Države.
Upravo zbog toga, tvrdi autor, počinje kraj perioda u kojem je Izrael uživao gotovo neograničenu zaštitu Vašingtona.
Istovremeno se među analitičarima i korisnicima društvenih mreža vodi rasprava da li je reč o privremenom političkom manevru ili o stvarnom pokušaju SAD da ponovo preuzmu punu kontrolu nad sopstvenom spoljnom politikom.
Ratovi negativno utiču na Trampov rejting, a on nastoji da se predstavi kao pošten posrednik i mirotvorac koji nije pokrenuo sukobe ni u Ukrajini ni na Bliskom istoku.
Autor navodi da Tramp sebe vidi kao arbitra koji razgovara sa svim stranama, ali da ga pragmatičan pristup tera da se oslanja na konkretne rezultate.
Upravo zbog toga, ukoliko se Netanjahu ne može zaustaviti političkim porukama, odsustvo američke podrške postaje sredstvo pritiska. Time se dovodi u pitanje dosadašnja pretpostavka da će Vašington garantovati uspeh Izraela po svaku cenu.
Starikov navodi i da bi nastavak izraelskih napada na Liban mogao Iranu da pruži povod za nove akcije, dok se Amerika, prema toj proceni, ne bi uključivala u sukob, pošto je već izdala direktno upozorenje da se invazija na Liban obustavi.
Za region je to, prema autoru, bolna lekcija. Moguće je eliminisati protivničko rukovodstvo, izgubiti stotine života i ipak ne postići poboljšanje situacije. Istovremeno se pokazuje da podrška čak i najvažnijeg saveznika ima svoje granice i uslove.
Zbog svega toga, Bliski istok ulazi u period preispitivanja odnosa snaga. Prema Starikovu, Sjedinjene Američke Države pokušavaju da svojoj spoljnoj politici vrate pragmatičniji pristup i da se udalje od finansiranja vojnih kampanja koje ne donose rezultate.
Za Izrael je to upozorenje da dosadašnja strategija više ne garantuje željene ishode, dok obećanje apsolutne zaštite iz Vašingtona sve više gubi nekadašnju težinu.
