Već sedam decenija na čelu Severnoatlantskog saveza bili su zapadnoevropski muškarci zbog čega mnogi smatraju da je vreme da žena preuzme kontrolu nad NATO
Generalnom sekretaru NATO-a Jensu Stoltenbergu prvo je produžen mandat do oktobra iduće godine, do kada će definitivno posle 10 godina službe, napustiti ovu funkciju.
Sada je postavlja pitanje ko bi mogao da „popuni cipele“ aktuelnog sekretara Alijanse.
Iako je u februaru ove godine rekao da „ne traži produženje svog mandata“, Stoltenberg nije odgovorio na pitanje šta bi radio ukoliko bi ga članice saveza zamolile da ostane na toj funkciji.
„Iznova i iznova sam izjavljivao da ne tražim produženje i da nemam drugih planova osim da okončam svoj rad, a moj mandat se završava ove jeseni“, ponovio je Stoltenberg u sedištu NATO u junu, piše „Politiko“.
Međutim, sukob u Ukrajini, kome se ne nazire kraj, i koji daljim eskalacijama preti da uvede NATO u rat s Rusijom, izazov je za koji su iz saveza procenili da je najbolje da upravlja niko drugi no aktuelni generalni sekretar.
Pa su već u julu na samitu u Vilnjusu šefovi država i vlada NATO potvrdili da je mandat generalnom sekretaru Jensu Stoltenbergu produžen za još godinu, do 1. oktobra 2024.
[adsenseyu1]
„Počastvovan sam odlukom NATO saveznika da mi produže mandat generalnog sekretara. Transatlantska veza između Evrope i Severne Amerike osigurava našu slobodu i sigurnost skoro 75 godina, a u sve opasnijem svetu naša velika alijansa je važnija nego ikad“, rekao je tom prilikom Stoltenberg.
Ko je naslednik?
Pre produžetka Stoltenbergovog mandata spekulisalo se ko bi mogao da dođe na njegovo mesto, a nakon što je Norvežanin saopštio da će ostati još godinu dana na toj poziciji, promenile su se i prognoze.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Nedavno je odgovarajući na pitanje da li bi želela da bude razmatrana za preuzimanje te funkcije, kada Stoltenbergu istekne mandat, premijerka Estonije Kaja Kalas rekla „da“.
Kalas je poznata po svojim antiruskim stavovima, pa je naglasila da će Ukrajina na kraju uspeti da odbije rusku invaziju, uprkos tome što raste zabrinutost sa obe strane Atlantika da se Ukrajina i Rusija približavaju pat poziciji na bojnom polju.
Ona je odbacila tvrdnje da je sukob u ćorsokaku, rekavši da takve analize stanja na ratištu služe ruskim interesima.
„To ide u njihovu korist, nemojmo upasti u tu zamku“, rekla je Kalas i tom prilikom naglasila da je Ukrajini za odbranu ključna pomoć Amerike.
Osim Kalas, za ovu funkciju su zainteresovane i njene kolege iz Letonije i Holandije.
Najpre je odlazeći holandski premijer Mark Rute izjavio da je pozicija generalnog sekretara NATO „veoma interesantna“ i na taj način nije isključio mogućnost da preuzme tu funkciju.
Liderima dveju zemalja, pridružio se i letonski ministar spoljnih poslova Krišjanis Karinš, nakon što je njegov portparol saopštio da je Karinš „spreman da se uključi u nadmetanje“.
„Karinš, koji je u avgustu podneo ostavku na premijersku funkciju, može da donese u NATO svoje lidersko iskustvo, jasno razumevanje ruske pretnje, snažan stav prema Ukrajini i dokazanu reputaciju u obezbeđenju međunarodnog konsenzusa, rekao je portparol, a prenosi briselski portal „Politiko“.
Poslednja četvorica šefova NATO bili su Britanac, Holanđanin, Danac, i sada Norvežanin.
Već sedam decenija na čelu saveza bili su zapadnoevropski muškarci i mnogi smatraju da je vreme da žena preuzmu kontrolu.
Iako se o ulozi odlučuje konsenzusom, odobrenje Vašingtona je primarno. Svaki kandidat mora biti podržan od strane predsednika SAD.
A upravo je predsednik SAD Džozef Bajden navodno blokirao kandidaturu britanskog ministra odbrane Bena Volasa, nakon što je Ujedinjeno Kraljevstvo objavilo planove da obučava ukrajinske pilote za avione američke proizvodnje F-16 bez konsultacija sa SAD, piše „Juronjuz“.
Takođe, kako prenose, nedavni izveštaji pokazuju da Bajden favorizuje predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen. Bivša ministarka odbrane Nemačke „donela bi relevantno iskustvo i obezbedila bi jednoglasnu podršku Ukrajini unutar saveza“.
Ipak, izbori za Evropski parlament biće održani par meseci pre isteka Stoltenbergovog mandata. Ako Fon der Lajen odluči da se ne kandiduje za najviši položaj u Briselu, ona bi mogla da se pojavi kao prirodna zamena, navodi se u analizi „Juronjuza“.
(rt.rs)
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
