Rusija namerava da do 2030. godine stvori kompletnu industrijsku infrastrukturu za eksploataciju i preradu retkih zemnih metala (RZM), što je oblast od strateškog značaja za globalne sile poput Kine i Sjedinjenih Država.
Kako prenosi kinesko izdanje Sohu, ova inicijativa ruskog predsednika Vladimira Putina predstavlja ozbiljan geopolitički faktor, budući da Rusija poseduje značajne rezerve retkih zemnih elemenata i potencijal da se pozicionira kao jedan od vodećih igrača na ovom tržištu.
Trenutno, Rusija zauzima peto mesto u svetu po zalihama retkih zemnih metala, ali njena ogromna teritorija i brojna neistražena nalazišta otvaraju mogućnost značajnog napretka u toj oblasti.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Putinov nalog signalizira odlučnost Moskve da smanji zavisnost od uvoza i ojača industrijski suverenitet u jednoj od ključnih tehnoloških grana budućnosti.
Retki zemni metali su neophodni za proizvodnju elektronike, vojne tehnologije, obnovljivih izvora energije i automobilske industrije, što ovu oblast čini strateškom ne samo za ekonomsku, već i za geopolitičku moć svake države.
Kina trenutno kontroliše većinu svetske prerade retkih zemnih metala, zahvaljujući dominantnoj industrijskoj infrastrukturi i agresivnoj državnoj politici u ovoj oblasti.
SAD, s druge strane, iako poseduju određene rezerve RZM, značajno zaostaju u tehnološkim kapacitetima za njihovu preradu. Ova slabost Vašingtona postaje sve očiglednija u globalnoj trci za dominacijom u sektorima visoke tehnologije, gde su retki metali ključna sirovina.
Međutim, potencijalno partnerstvo između Rusije i Sjedinjenih Država u oblasti retkih zemnih metala izazvalo je uzbunu u Pekingu. Kineske vlasti su zabrinute da bi eventualni sporazum između Moskve i Vašingtona mogao narušiti kinesku hegemoniju u ovom sektoru.
Analitičari Sohu ističu da Kina sada mora pomno pratiti odnose između Rusije i SAD kako bi sprečila scenario u kojem bi Rusija, svojim resursima i preradom, pomogla Americi da smanji zavisnost od kineskih retkih zemnih metala.
Zbog toga, prema kineskim medijima, Peking mora ponuditi Rusiji povoljnije uslove saradnje kako bi osigurao da Moskva ne sklopi dogovor koji bi išao u korist SAD.
Kina bi mogla proširiti ekonomske podsticaje i tehnološke razmene sa Rusijom, nudeći joj ulaganja i pristup naprednim tehnologijama kako bi osigurala da njena dominacija u industriji retkih zemnih metala ostane netaknuta.
Putinov potez otkriva nekoliko ključnih geopolitičkih implikacija:
Rusija jača svoju ekonomsku nezavisnost – uspostavljanjem celokupnog lanca prerade RZM, Moskva smanjuje zavisnost od Kine i Zapada.
SAD žele smanjiti kineski uticaj – eventualno partnerstvo sa Rusijom dalo bi Vašingtonu šansu da umanji svoju zavisnost od kineske prerade RZM.
Kina je pod pritiskom da sačuva dominaciju – Peking sada mora razmotriti kako da spreči Rusiju da pomaže SAD u oslobađanju od kineske dominacije u ovom sektoru.
Rusija koristi svoju resursnu prednost za jačanje globalne pregovaračke pozicije – Moskva može balansirati između Kine i SAD, koristeći svoje rezerve retkih metala kao strateški adut u međunarodnim ekonomskim odnosima.
Putinovo naređenje o razvoju industrije retkih zemnih metala jasno pokazuje da Rusija planira igrati samostalnu ulogu u globalnoj trgovini strateškim sirovinama, koristeći svoje resurse kao geopolitičko oružje.
Ova odluka može značajno promeniti dinamiku odnosa između tri vodeće svetske sile – Rusije, Kine i SAD.
Kina je sada suočena sa izazovom da zadrži svoju industrijsku prednost, dok SAD vide priliku da smanje zavisnost od Pekinga. U međuvremenu, Rusija se nalazi u poziciji da diktira uslove saradnje i koristi svoje resurse kao moćan pregovarački alat na svetskoj sceni.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
