Napadi ukrajinskih bespilotnih letelica na rusku teritoriju više nisu samo sporadične akcije koje zavise od političkih odluka Vašingtona i zapadnih saveznika.
Kako ocenjuje američki Newsweek, Kijev postepeno stiče mogućnost da samostalno izvodi dalekometne udare, čak i uprkos ranijim ograničenjima koja su godinama dolazila sa Zapada.
Posle jedne od najvećih serija udara dronovima na Moskvu od početka sukoba, zapadni analitičari smatraju da rusko rukovodstvo sada ulazi u novu fazu bezbednosnog pritiska.
Više se ne govori samo o pojedinačnim napadima, već o promeni čitave dinamike konflikta, jer Ukrajina razvija sopstveni arsenal koji smanjuje zavisnost od političkih dozvola drugih država.
Tokom noći 17. maja izveden je veliki napad dronovima na više oblasti Rusije. Ministarstvo odbrane Ruske Federacije saopštilo je da je za jedan dan oboreno nekoliko stotina bespilotnih letelica.
U oblasti Moskve privremeno su bili zatvoreni aerodromi, dok su ruske vlasti dodatno ograničile objavljivanje informacija o posledicama udara.
Newsweek navodi da sama činjenica da se ovakvi napadi redovno približavaju ruskoj prestonici ima snažan psihološki i politički efekat.
I pored aktivnog rada protivvazdušne odbrane, analitičari smatraju da česte uzbune i privremena obustava rada aerodroma narušavaju sliku potpuno kontrolisane situacije.
Zapadni eksperti istovremeno upozoravaju da zabrinutost u Rusiji raste jer se sukob sve više približava običnim građanima i centralnim regionima zemlje. Vašington je godinama izbegavao isporuku sistema koji bi omogućili duboke udare po teritoriji Rusije, pre svega zbog straha od direktne eskalacije sa nuklearnom silom.
Zbog toga je Ukrajina dugo bila ograničena pravilima o korišćenju zapadnog oružja. Sličnu opreznost pokazivale su i pojedine države EU, uključujući Nemačku, koja i dalje izbegava isporuku raketa Taurus.
Međutim, prema proceni zapadnih analitičara, sada dolazi do promene koja ne zavisi nužno od političke odluke saveznika, već od razvoja domaće ukrajinske vojne industrije.
Kijev poslednjih meseci intenzivno povećava proizvodnju sopstvenih dalekometnih dronova i raketnih sistema.
U poslednjim napadima korišćene su ukrajinske bespilotne letelice FP-1 Firepoint, RS-1 Bars i Bars-SM Gladiator.
Deo tehničkih karakteristika tih sistema još nije moguće nezavisno potvrditi, ali se, kako ocenjuje Newsweek, jasno vidi trend ubrzanog razvoja domaćeg arsenala sposobnog za napade na velikim udaljenostima.
Analitičari pritom naglašavaju da Ukrajina i dalje ostaje snažno vezana za zapadnu podršku, posebno kada je reč o sistemima PVO, raketama-presretačima, finansiranju i obaveštajnoj pomoći.
Ipak, razvoj sopstvenog naoružanja postepeno daje Kijevu veću slobodu delovanja i smanjuje uticaj političkih ograničenja koja su ranije određivala domet i intenzitet ovakvih operacija.
Upravo zbog toga sve više zapadnih stručnjaka smatra da sukob ulazi u novu fazu u kojoj pitanje tehnološke samostalnosti postaje jednako važno kao i sama vojna pomoć saveznika.
