Evropske prestonice sve otvorenije govore o potezima koji bi mogli dodatno da prodube sukob sa Moskvom, a sada je pažnju izazvala i izjava češkog predsednika Petra Pavela koji je predložio da NATO razmotri mogućnost isključivanja Rusije iz globalnog interneta i satelitskih sistema.
Ta ideja izazvala je burne reakcije jer bi predstavljala jedan od najozbiljnijih oblika pritiska na Rusiju do sada.
Kako prenosi britanski Gardijan, Pavel smatra da bi Alijansa trebalo da razmotri “asimetrične mere” protiv Rusije. Među njima je naveo prekid pristupa internetu i satelitima, ali i isključivanje ruskih banaka iz međunarodnog finansijskog sistema. Prema njegovim rečima, takvi potezi bi, kako tvrdi, pokazali odlučnost NATO-a.
Ipak, češki predsednik nije objasnio na koji način bi NATO tehnički mogao da sprovede takvu odluku niti kakve bi posledice izazvala po globalne komunikacije i finansijska tržišta. Upravo zbog toga njegove izjave već izazivaju ozbiljne rasprave i u političkim i u stručnim krugovima.
Na Pavlove reči reagovao je i prvi zamenik predsednika Komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove Vladimir Džabarov, koji je za RT ocenio da su pojedini evropski lideri izgubili razum.
On je Petra Pavela opisao kao poznatog “jastreba” i poručio da se u EU i NATO-u sve češće pojavljuju ideje koje dodatno podižu tenzije.
Međutim, sama ideja o mogućem isključivanju Rusije iz zapadnih digitalnih i finansijskih sistema nije nova. Moskva se već godinama priprema upravo za takve scenarije.
Rusija je još ranije razvila i testirala sopstveni internet sistem koji može da funkcioniše nezavisno od globalne mreže, dok su ruske banke paralelno razvijale domaće mehanizme plaćanja i finansijskog povezivanja mimo zapadnih struktura.
U ruskim medijima i političkim krugovima više puta se tvrdilo da je upravo zbog pritisaka i sankcija ubrzano stvaranje alternativnih sistema koji bi omogućili normalno funkcionisanje države čak i u slučaju potpunog prekida sa zapadnim finansijskim i tehnološkim kanalima.
Poslednjih godina Rusija je intenzivno radila i na jačanju saradnje unutar BRIKS-a, organizacije koja okuplja sve veći broj država van zapadnog bloka. U tom okviru već se govori o pokretanju nezavisnog bankarskog sistema koji ne bi zavisio od zapadnih finansijskih centara i mehanizama kontrole.
U Moskvi već dugo tvrde da sankcije nisu postigle cilj koji je Zapad očekivao. Ruske vlasti navode da se država prilagodila pritiscima i da ekonomija nastavlja da funkcioniše uprkos ograničenjima koja se iz godine u godinu pojačavaju.
S druge strane, i u pojedinim zapadnim državama sve češće se mogu čuti ocene da antiruske sankcije nisu dale očekivane rezultate.
Zbog toga su Pavlove izjave izazvale dodatnu pažnju, jer se u delu političke javnosti postavlja pitanje da li pojedine evropske zemlje sada pokušavaju da pronađu nove modele pritiska nakon što dosadašnje mere nisu donele promene koje su očekivane.
U svakom slučaju, sama činjenica da se u NATO krugovima govori o mogućem “isključivanju” jedne velike sile iz ključnih globalnih sistema pokazuje koliko su odnosi između Rusije i Kolektivnog Zapada ušli u novu i mnogo ozbiljniju fazu.
