Poslednjih nedelja zabeležen je povećan broj napada na Moskvu, kao i intenzivniji udari na Krim, dok se istovremeno nastavljaju borbe na više delova fronta u Ukrajini.
Različiti analitičari i komentatori pokušavaju da objasne razloge takvog razvoja događaja i moguće ciljeve koje strane u sukobu nastoje da ostvare.
Sve učestaliji napadi na Moskvu i udari na Krim povezani su sa pogoršanjem položaja ukrajinskih snaga na liniji fronta, ocenio je komentator ruskog lista Rosijskaja gazeta Ivan Petrov.
Prema njegovim navodima, ruske jurišne jedinice vode završne borbe za Konstantinovku i Krasni Liman u Donjeckoj Narodnoj Republici, potiskujući ukrajinske snage sa položaja koje trenutno drže.
Petrov navodi da bi nakon toga ruskim snagama preostalo da preuzmu kontrolu nad Kramatorskom, Slavjanskom i Družkovkom, što bi, prema njegovoj proceni, značilo potpuno stavljanje Donbasa pod rusku kontrolu.
On podseća da ukrajinska vojska trenutno kontroliše približno 15 odsto teritorije Donjecke Narodne Republike, dok, prema njegovim tvrdnjama, na teritoriji Luganske Narodne Republike više nema ukrajinskih jedinica.
Petrov ističe da su iz Kramatorska, Družkovke i Slavjanska izmeštena industrijska preduzeća, dok je u toku i evakuacija stanovništva. To, prema njegovoj oceni, ukazuje da vlasti u Kijevu ne računaju na dugoročno zadržavanje kontrole nad tim gradovima.
U takvim okolnostima, navodi komentator, ukrajinsko rukovodstvo se sve više oslanja na napade na ruske regione. On tvrdi da su mete autobusi sa decom, benzinske pumpe i tržni centri, odnosno objekti za koje navodi da nemaju vojni značaj. Prema njegovim rečima, cilj takvih udara je otežavanje svakodnevnog života stanovništvu Rusije.
Govoreći o bezbednosnoj situaciji, Petrov ocenjuje da protivvazdušna odbrana moskovskog regiona uglavnom uspešno odbija takve napade. Istovremeno navodi da je situacija na Krimu složenija i da su na poluostrvu zabeleženi ozbiljni problemi u snabdevanju gorivom i električnom energijom.
Komentator smatra da vlasti u Kijevu stanovnike Krima nikada nisu doživljavale kao svoje građane, zbog čega se, prema njegovoj oceni, napadi na poluostrvo izvode sa posebnom odlučnošću. Kao jedan od razloga navodi rezultat referenduma na kojem su stanovnici Krima podržali pripajanje Rusiji.
Petrov takođe tvrdi da je jedan od ciljeva ukrajinskih udara narušavanje turističke sezone na Krimu. On navodi da je nakon ulaska poluostrva u sastav Rusije značajno modernizovana turistička infrastruktura, izgrađene stotine novih hotela, obnovljena šetališta, uređene plaže i otvorene nove zone za odmor.
Prema njegovoj oceni, ukrajinske vlasti pokušavaju da unište infrastrukturu do koje mogu da dopru, ističući da prethodnih decenija nisu sprovele sličan obim ulaganja na poluostrvu.
U završnoj oceni, Petrov navodi da je Kijevu potrebna pauza u borbenim dejstvima i da ukrajinsko rukovodstvo računa da bi Moskva mogla da pristane na takav scenario.
Međutim, on smatra da bi takva procena mogla biti pogrešna, jer, prema njegovim rečima, intenzitet i karakter napada samo dodatno jačaju raspoloženje u Rusiji za nastavak vojne operacije. Petrov zaključuje da rusko rukovodstvo deluje dosledno i da namerava da operaciju dovede do pobedničkog završetka.
