Stanje mozga u poznim godinama moglo bi biti tesno povezano sa nivoom jednog od najpoznatijih vitamina u organizmu.
Do tog zaključka došla je grupa istraživača iz Japana nakon opsežne analize koja je obuhvatila više od dve hiljade starijih osoba, a rezultati su objavljeni u naučnom časopisu PLOS One.
Istraživanje je sproveo tim sa Univerziteta Hirosaki predvođen Harukom Nagai. Naučnici su želeli da provere da li postoji veza između nivoa vitamina C u krvi i promena u strukturi i funkcionisanju mozga kod starijih ljudi.
Za razliku od ranijih studija, koje su se uglavnom oslanjale na upitnike i dnevnike ishrane učesnika, japanski istraživači koristili su objektivan pokazatelj. Umesto procene šta su ispitanici jeli, merili su koncentraciju vitamina C u krvnoj plazmi. Takav pristup omogućio je precizniju procenu unosa voća i povrća, glavnih izvora askorbinske kiseline.
U analizu je uključeno 2.044 ispitanika starija od 64 godine. Svi su prošli detaljno medicinsko ispitivanje koje je obuhvatilo laboratorijsku analizu krvi i magnetnu rezonancu visoke rezolucije radi procene stanja mozga.
Naučnici su posebno pratili dva pokazatelja. Prvi je bio volumen sive mase, dela mozga koji čine tela nervnih ćelija i u kojem se odvija obrada informacija, formiranje sećanja i mišljenje. Drugi pokazatelj odnosio se na funkcionisanje takozvane mreže pasivnog režima rada mozga, poznate i kao podrazumevana mreža, koja je aktivna tokom odmora, razmišljanja, prisećanja i unutrašnjeg dijaloga.
Ta mreža ima važnu ulogu u planiranju budućnosti, prisećanju prošlih događaja, samorefleksiji, razumevanju sopstvenih osećanja i motiva, kao i u proceni misli i namera drugih ljudi. Povezuje se i sa empatijom, kreativnim razmišljanjem i pronalaženjem novih rešenja koja se često javljaju tokom perioda odmora.
Rezultati su pokazali jasnu povezanost između nižeg nivoa vitamina C i nepovoljnijih pokazatelja zdravlja mozga. Kod starijih osoba sa smanjenom koncentracijom ovog vitamina registrovano je značajno smanjenje volumena sive mase čak i nakon korekcije rezultata u odnosu na veličinu glave i druge individualne karakteristike.
Istraživači su takođe utvrdili da je nizak nivo vitamina C povezan sa slabijom povezanošću unutar mreže pasivnog režima rada mozga. To ukazuje na slabljenje komunikacije između različitih delova mozga, što može negativno uticati na pamćenje, koncentraciju, sposobnost planiranja i obradu informacija.
„Najviše me je impresionirala činjenica da smo uspeli da otkrijemo ove suptilne, ali značajne veze između jednog nutritivnog faktora i velikih neuronskih mreža mozga koristeći pouzdanu grupu od više od 2.000 starijih ljudi iz iste zajednice“, rekao je koautor istraživanja Tomohiro Šintaku sa Univerziteta Hirosaki.
Prema njegovim rečima, rezultati otvaraju mogućnost da ishrana bogata vitaminom C ima pomoćnu ulogu u očuvanju zdravlja mozga i ublažavanju kognitivnog opadanja povezanog sa starenjem.
Naučnici smatraju da bi objašnjenje moglo da leži u antioksidativnim svojstvima vitamina C. Mozak troši velike količine kiseonika, a tokom njegovog metabolizma nastaju slobodni radikali koji izazivaju oksidativni stres i mogu da oštete ćelije i sinapse, odnosno veze između neurona.
Vitamin C deluje kao snažan antioksidans koji neutralizuje slobodne radikale i štiti moždane ćelije od prevremenog oštećenja. Istraživači pretpostavljaju da nedostatak ovog vitamina slabi prirodnu zaštitu mozga i povećava njegovu podložnost promenama koje dolaze sa godinama.
Autori studije naglašavaju da njihovi nalazi podržavaju značaj pravilne ishrane za očuvanje mentalnog zdravlja u starijem životnom dobu. Održavanje adekvatnog nivoa vitamina C moglo bi da predstavlja jednostavnu strategiju za smanjenje rizika od promena povezanih sa starenjem mozga.
Vitamin C se u najvećoj meri unosi kroz voće, povrće i bobičasto voće. Istraživači podsećaju da preporuke zdrave ishrane predviđaju dnevni unos od najmanje 450 do 500 grama ovih namirnica kako bi organizam dobio dovoljne količine važnih mikronutrijenata.
