Naučnici istražuju da li bi jedan do sada zanemaren faktor mogao da objasni zašto potraga za signalima vanzemaljskih civilizacija već decenijama ne daje rezultate.
Novo istraživanje ukazuje da problem možda nije u tome što takvi signali ne postoje, već u tome što ih je mnogo teže registrovati nego što se ranije pretpostavljalo.
Kako prenosi Live Science, pozivajući se na novo naučno istraživanje, čovečanstvo je možda propustilo potencijalne radio-signale vanzemaljskih civilizacija zbog uticaja svemirskog vremena u njihovim matičnim planetarnim sistemima. Pod pojmom svemirsko vreme podrazumevaju se uslovi u kosmičkom okruženju koje određuje aktivnost zvezde oko koje planeta kruži.
Prema nalazima istraživača, zvezdani vetrovi, erupcije plazme i izbacivanja koronalne mase mogu da promene karakteristike radio-talasa pre nego što oni napuste svoj planetarni sistem.
Umesto da ostanu koncentrisani na veoma uskom opsegu frekvencija, takvi signali mogu da se „razmažu“ preko šireg frekvencijskog spektra, zbog čega njihova snaga opada i postaju znatno teži za otkrivanje savremenim instrumentima.
Naučnici navode da se većina programa za potragu za vanzemaljskom inteligencijom, poznatih pod zajedničkim nazivom SETI, oslanja na traženje izuzetno uskih radio-signala.
Takvi signali smatraju se pogodnim kandidatom za tehnološke tragove inteligentnih civilizacija jer ih prirodni kosmički procesi retko proizvode. Međutim, novo istraživanje pokazuje da bi upravo takvi signali mogli biti izmenjeni još u blizini svoje zvezde, pre nego što stignu do međuzvezdanog prostora.
Tim istraživača je za potrebe studije analizirao kako solarni vetar i plazma utiču na radio-komunikaciju svemirskih letelica unutar Sunčevog sistema. Na osnovu tih podataka razvijeni su modeli koji procenjuju kako bi slični procesi mogli da utiču na eventualne vanzemaljske radio-poruke u drugim zvezdanim sistemima.
Rezultati pokazuju da bi veliki broj zvezda mogao značajno da proširi frekvencijski opseg signala. Posebnu pažnju istraživači usmeravaju na crvene patuljke, odnosno M-zvezde, koje čine približno 75 odsto svih zvezda u Mlečnom putu.
Te zvezde poznate su po snažnoj magnetskoj aktivnosti i čestim erupcijama, pa se smatra da upravo kod njih postoji najveća verovatnoća da potencijalni radio-signali budu izobličeni pre nego što napuste sistem.
Prema procenama autora, kod velikog broja posmatranih sistema dolazi do proširenja signala za više od jednog herca, dok kod pojedinih aktivnih crvenih patuljaka proširenje može biti višestruko veće.
U ekstremnim slučajevima, tokom snažnih zvezdanih oluja, signal bi mogao da bude raspršen na hiljade herca, što ga čini gotovo neprepoznatljivim za tradicionalne metode pretrage.
Istraživači ističu da njihovi nalazi ne rešavaju u potpunosti Fermijev paradoks, poznato pitanje koje ukazuje na nesklad između velike verovatnoće postojanja vanzemaljskih civilizacija i odsustva potvrđenih dokaza o njihovom postojanju.
Ipak, studija nudi moguće objašnjenje za deo tog problema, sugerišući da potraga možda nije usmerena na način koji odgovara stvarnim uslovima kroz koje signali prolaze.
Autori smatraju da bi buduće pretrage trebalo prilagoditi mogućnosti da očekivani signali ne budu savršeno uski, već nešto širi nego što se dosad pretpostavljalo. Takav pristup mogao bi da poveća šanse za otkrivanje tehnoloških tragova iz udaljenih zvezdanih sistema.
Ranije je takođe objavljeno da su naučnici uspeli da dobiju novu sliku takozvanog „kosmičkog oblaka stvaranja“, jednog od objekata koji se proučavaju u okviru istraživanja procesa nastanka zvezda i planeta.
