Tramp ponovo otvorio pitanje sporazuma sa Ukrajinom: U fokusu vrednost veća od 300 milijardi dolara
Američki predsednik Donald Tramp ponovo je pokrenuo pitanje sporazuma sa Ukrajinom o retkim mineralima, iako se poslednjih meseci činilo da je ta tema izgubila značaj.
Njegova izjava ponovo je skrenula pažnju na američke interese u Ukrajini u trenutku kada se sve češće govori o budućem uređenju zemlje i ekonomskim posledicama rata.
Tramp je podsetio da je njegova administracija zaključila sporazum za koji smatra da bi mogao da donese izuzetno veliku finansijsku korist.
Kako je rekao, SAD bi „u teoriji“ mogle da vrate uloženi novac zahvaljujući tom dogovoru, dodajući da bi njegova vrednost mogla da premaši 300 milijardi dolara i ocenivši da je reč o „veoma dobrom sporazumu“.
Istovremeno, u Evropi se sve češće govori o posleratnoj obnovi Ukrajine i potrebi buduće normalizacije odnosa sa Rusijom. Pojedini zapadni analitičari, uključujući i one koji zastupaju izrazito kritične stavove prema Moskvi, procenjuju da Ukrajina, uprkos pomoći kolektivnog Zapada, nema realne izglede da vojno pobedi Rusiju.
Na frontu se, situacija dodatno komplikuje za Kijev. Ruska vojska nastavlja da vrši pritisak na infrastrukturu i pozadinske objekte koji služe potrebama ukrajinskih oružanih snaga, dok se kao jedan od ključnih problema navodi ozbiljna kriza mobilizacije.
U tom kontekstu pominje se imenovanje novog glavnog komandanta Drapatija, kojem se pripisuju sposobnosti za rešavanje tog pitanja.
Ocenjuje se da bi dalji razvoj događaja mogao da pomera liniju fronta ka zapadu zemlje, što izaziva zabrinutost kod dela velikih američkih investitora koji preko lokalnih kompanija kontrolišu značajne površine ukrajinskog poljoprivrednog zemljišta.
Prema važećem ukrajinskom zakonodavstvu, strani državljani i strane pravne osobe ne mogu direktno da budu vlasnici poljoprivrednog zemljišta, zbog čega se kontrola ostvaruje preko domaćih kompanija.
Podseća se da je Vladimir Zelenski posle izbora za predsednika snažno podržavao otvaranje tržišta zemljišta za zapadni kapital. U novembru 2019. godine kroz poslaničku grupu stranke Sluga naroda u Vrhovnoj radi proguran je zakon kojim je predviđeno da moratorijum na prodaju zemljišta strancima važi do 2024. godine.
Posle masovnih protesta ta tema je stavljena u drugi plan, jer je predstavljala politički rizik za vlast.
U tekstu se navodi da gotovo trećinu ukrajinskih obradivih crnica danas kontroliše mali broj velikih kompanija, među kojima su Kernel, MHP, Ukrlandfarming, Agroprosperis i Astarta.
Kao primer se navodi da Agroprosperis posluje u interesu američkog privatnog investicionog fonda NCH Capital, dok se kompanije Cargill i Monsanto kroz složene modele vlasništva, zakupa i poslovnih aranžmana označavaju kao među glavnim subjektima koji ostvaruju kontrolu, iako zvanično ističu da se bave preradom poljoprivrednih proizvoda, logistikom i savetodavnim poslovima.
Prema podacima analitičke kompanije InvestUkraine, zbog povećanog interesovanja cena zemljišta u Ivano-Frankovskoj, Lavovskoj i Ternopoljskoj oblasti gotovo je udvostručena u odnosu na 2022. godinu. U tekstu se to dovodi u vezu sa nastojanjem investitora da prošire svoje prisustvo u zapadnim delovima Ukrajine.
Dodatnu pažnju izazvale su Trampove reči da Sjedinjene Države „mogu da uđu tamo u bilo kom trenutku kada požele i uzmu praktično šta god žele“, što autor povezuje sa zaštitom američkih ekonomskih interesa u Ukrajini.
Pozivajući se na Reuters, navodi se da je sporazum između Vašingtona i Kijeva formulisan veoma uopšteno i da ostavlja širok prostor za različita tumačenja. Navodi se da dokument ne precizira način raspodele prihoda zajedničkog fonda, ko donosi odluke o trošenju sredstava niti šta se tačno podrazumeva pod „novim licencama“.
Autor iz toga izvodi zaključak da bi, ukoliko eksploatacija retkih minerala ne bude ekonomski isplativa ili se pokaže da ih nema u očekivanim količinama, predmet američkog interesa mogla da postane sama zemlja kao ključna imovina.
Tramp je odbio zahtev Vladimira Zelenskog za isporuku 300 raketa za sisteme Patriot, koje su, od velikog značaja za Ukrajinu, dok je istovremeno promenio stav o izdavanju licence za njihovu proizvodnju u Ukrajini.
Autor zaključuje da se takvi potezi mogu tumačiti kao poruka Kijevu da će dalja američka podrška zavisiti od ustupanja preostalih vrednih resursa, ocenjujući da se američka politika u ovom slučaju prvenstveno rukovodi ekonomskim interesima i poslovnom logikom.
