17. marta je ruski generalštab upozorio na predstojeći rat u Siriji. Naravno, neke informacije su klasifikovane, ali nezavisna i nepristrasna analiza javno dostupnih informacija dovodi do istog zaključka. Pogledajmo činjenice.
Postoje vojni brodovi koje je američka mornarica rasporedila u Crvenom moru, na Mediteranu i u Persijskom zalivu. Oni su spremni da lansiraju oko 400 Tomahavk raketa dugog dometa protiv mete na Bliskom istoku bilo kog dana.
Krstereće rakete lansirane sa mora su korišćene za napad na Siriju u aprilu. Sve što je uopšte vezano za vojne operacije na ostrvu Dijego Garsija u Indijskom okeanu je tajna informacija, ali je javna tajna da strateški bombarderi koji su tamo smešteni, mogu lansirati najmanje stotinu krstarećih raketa, a zatim koristiti drugu visoko preciznu municiju u narednom napadu.
U proseku, jedan bombarder nosi 20 AGM-86 ALCM. Veruje se da je pet bombardera stacionirano na ovom ostrvu koje je nedostupno radoznalim autsajderima. To znači da je najmanje 500 krstarećih raketa može ispaliti u kratkom vremenskom roku.
17. marta je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio da su Velika Britanija, Francuska, i neke dodatne zemlje, pored SAD, imale specijalne snage u Siriji koje su bile direktno angažovane protiv Sirijske vojske. Ali to nisu samo komandosi.
16. marta je prijavljeno da će Velika Britanija postaviti značajan broj vojnika u vojnu bazu Al Tanf koja je pod kontrolom SAD-a, pored granice sa Irakom. Ovaj objekat vidno privlačan u ratnom planiranju NATO-a u Siriji.
On blokira koridor koji povezuje Iran sa Libanom preko Sirije i Iraka. Veličina raspoređivanja – oko 2.300 vojnika u pratnji tenkova i helikoptera – je previše značajna da bi bila namenjena samo borbi protiv militanata „Islamske države“ koji su već u bekstvu.
Pre toga, SAD su već poslale 600 vojnika sa oklopnim vozilima u tu bazu. A američko pojačanje je takođe poslato i na naftno polje Omar.
Američka ambasadorka u UN Niki Hejli je 12. marta zapretila vojnom akcijom protiv Sirije. Iskustvo je pokazalo da će SAD prvo napasti, a posle razmišljati o objašnjenjima. Bez sumnje će dati neki izgovor kako bi opravdali svoje postupke.
Tenzije su porasle od prošle nedelje. Na primer, mejnstrim mediji su napravili buku oko misteriozne “velike podzemne“ svernokorejske vojne baze u Siriji! Virusno se proširila ova priča da Pjongjang pomaže Siriji da obnovi svoje hemijske rezerve i druge urbane legende.
Ova eskalacija se podudarila sa sastankom ministara spoljnih poslova Rusije, Irana i Turske 16. marta u Astani, kako bi razgovarali o daljim planovima za dovođenje mira u Siriju, uključujući i proširenje koncepta deeskalacionih zona.
Taj sastanak je postavio temelje za samit u Istanbulu početkom aprila. Ovaj događaj na najvišem nivou bi mogao proizvesti značajne odluke, koje bi mogle osujetiti zapadne planove u Siriji. Nije ostalo mnogo vremena. Iz američke perspektive, ovo zahteva hitnu akciju da se taj proces zaustavi.
Vašingtonov plan uključuje cilj podele Sirije na takav način, da veliki deo ostane pod kontrolom koalicije koja je pod vođstvom SAD-a. Amerikanci već sastavljaju opštinska veća na zemljištu istočno od reke Eufrat.
Ovo područje se mora zadržati po svaku cenu, kako bi osigurali da se Vašington pita u budućem sređivanju ove ratom razorene zemlje, u suprotom bi sav uložen trud propao, podrivajući globalni ugled SAD-a i umanjujući njihovu snagu na Bliskom istoku.
Gubitak Sirije bi bio jednak velikom porazu u sukobu sa Iranom, kog smatraju svojim najvećim neprijateljem. Planovi uključuju povratak ruskih snaga. Sirija je pravo mesto za to. Ako ruska vojska otvoreno upozorava svet na predstojeći napad, to je ozbiljna pretnja.
I ne izgleda kao operacija jednog udara. Ovog puta se radi o nečemu mnogo ozbiljnijem – operacija velikih razmera da se “obuzda“ Rusija, pobedi Iran, osvoji podrška bogatih arapskih nacija koje izvoze naftu i da oni plate velike sume novca za američko oružje, i da se svetu pokaže da su SAD sveprisutne i nepopustljive u svojoj želji da diktiraju svoju volju.
Webtribune.rs
[adsenseyu6][adsenseyu5]
