Bliski istok se ponovo nalazi na ivici novog velikog sukoba, a tenzije između Izraela i Irana, preko posrednog fronta u Libanu, poprimaju oblik ozbiljne predratne situacije. U fokusu ovog geopolitičkog žarišta našao se Hezbolah – šiitska paravojna organizacija sa sedištem u Libanu, koja godinama predstavlja ključnog saveznika Irana i trn u oku izraelskog bezbednosnog establišmenta.
Prema izveštaju sajta Natziv.net, pozivajući se na visokog američkog zvaničnika, izraelski premijer Benjamin Netanjahu izneo je hitan zahtev Sjedinjenim Državama – da izvrše pritisak na Iran kako bi momentalno došlo do demontaže vojne infrastrukture Hezbolaha u Libanu.
id=“160134″]
U suprotnom, Tel Aviv je spreman da pokrene sveobuhvatnu vojnu operaciju, uključujući – kako se navodi – i „invaziju na Bejrut“. To bi predstavljalo najopasniju eskalaciju od Drugog libanskog rata 2006. godine, a možda i nešto širih i dubljih razmera.
Ono što dodatno podiže ozbiljnost cele situacije jeste činjenica, da je ovaj zahtev postao sastavni deo pregovora o nuklearnom programu između Vašingtona i Teherana, koji se trenutno održavaju u Muskatu, glavnom gradu Omana. Time se pitanje Hezbolaha više ne tretira isključivo kao regionalni bezbednosni izazov, već kao ključna tačka globalnih pregovora o bezbednosti i nuklearnom balansu.
Američki izvor potvrđuje da bi, u slučaju da Iran odbije da utiče na Hezbolah, Sjedinjene Države pružile punu logističku i političku podršku izraelskoj vojnoj akciji. Drugim rečima – svet bi svedočio novoj američko-izraelskoj vojnoj kampanji u srcu Libana.
id=“160690″]
Izrael ne skriva svoju frustraciju neuspehom da u prethodnim sukobima, naročito tokom rata 2024. godine, eliminiše Hezbolah kao realnu pretnju. Prema navodima izraelskog lista The Times of Israel, izraelski bezbednosni analitičari veruju da je Hezbolah još uvek u posedu preko 100.000 raketa, uključujući i precizno navođene projektile, te da ima čvrstu infrastrukturu raspoređenu u južnom Libanu, dolini Beka i južnim delovima Bejruta.
Prema analizi sajta Natziv.net, Tel Aviv razmatra dve opcije:
Diplomatsko rešenje u okviru pregovora s Iranom – koje bi podrazumevalo potpuno razoružavanje Hezbolaha i demontažu njihove vojne strukture.
id=“160691″]
Potpuni vojni napad na zone u kojima je Hezbolah najaktivniji – pre svega južni Bejrut, Beka dolinu i kvart Ad-Dahija, poznat po gustoj mreži bunkera, komandnih centara i skladišta oružja.
U pripremama za potencijalnu operaciju, američka baza Akrotiri na Kipru postaje logističko čvorište za snabdevanje i eventualnu evakuaciju. Prema podacima Al Džazire, ova baza se nalazi u blizini Limasola i već je aktivirana za transport municije, oružja i medicinske opreme. Takođe, predviđa se da bi u slučaju udara na aerodrom Rafik Hariri u Bejrutu, Akrotiri postao glavna tačka za evakuaciju stranih državljana, posebno Amerikanaca.
id=“251732″]
Dodatni indikator ozbiljnosti je i obnavljanje morske rute između libanske luke Džunije i kiparske luke Larnake, što ukazuje na pripreme za brzo izvlačenje ljudi iz konfliktnog područja, potvrđuju analitičari.
Upozoravaju i na komplikovan položaj jer Kipar ne dozvoljava lako ulazak Libancima bez viza, dok istovremeno ne postoji aktivni turistički ili poslovni promet između dve strane – što ovu rutu čini isključivo bezbednosno-humanitarnim koridorom.
Ubistvo lidera Hezbolaha Hasana Nasralaha u septembru 2024. godine, koje su brojni mediji pripisali izraelskoj operaciji, izazvalo je šok u redovima organizacije, ali nije uspelo da je razbije.
id=“251734″]
BBC je tada izvestio da je gubitak Nasralaha oslabilo hijerarhiju Hezbolaha, ali su mnogi njegovi najbliži saradnici nastavili da vode operacije, uz navodnu pomoć iz Teherana i Damaska.
Prema informacijama Reutersa, Iran se do sada uzdržavao od direktne intervencije, ali je vrhovni vođa Ali Hamnei pozvao sve muslimanske zemlje da „podrže Liban protiv otvorene agresije“. U istom tekstu se navodi da Teheran razmatra mogućnost dodatnog jačanja Hezbolaha preko kanala u Siriji, što uključuje i nove isporuke preciznog oružja.
U tom kontekstu, Washington Post je objavio da su Sjedinjene Države rasporedile dodatne sisteme protivvazdušne odbrane THAAD i trupe u regionu – što jasno ukazuje na spremnost da pruže vojnu logističku podršku ako Tel Aviv pokrene kampanju.
id=“251737″]
Unutar Libana, situacija je na ivici socijalnog i ekonomskog kolapsa. Prema Al Džaziri, libanska vojska nije u stanju da se suprotstavi Hezbolahu, ni vojno ni politički. Premijer Nadžib Mikati otvoreno je priznao da bi novi rat zemlju potpuno slomio – već sada se Liban suočava s rekordnom inflacijom, energetskom krizom, praznim bolnicama i hiljadama ljudi koji žive na ivici gladi.
Na platformi X, pod haštagom #LebanonWar, korisnici izražavaju širok spektar emocija: od panike zbog moguće totalne eskalacije, do podrške čvrstom stavu Izraela prema, kako navode, „iranskom pipku u Mediteranu“. Ova podeljenost samo potvrđuje kompleksnost cele situacije – ni Liban ni svet nisu sigurni kako bi ovakav sukob mogao da se završi.
id=“168118″]
Dok diplomatski kanali između SAD i Irana još uvek funkcionišu, pozicija Izraela je jasna- više nema tolerancije prema Hezbolahu kao „državi u državi“. U tom tonu, Netanjahu koristi sve raspoložive saveznike da ostvari ono što dosadašnji ratovi nisu uspeli – potpuno onesposobljavanje Hezbolaha.
Međutim, problem je mnogo dublji- Hezbolah nije samo vojna organizacija, već i politička sila, simbol otpora za mnoge šiite u regionu, i najvažniji element iranskog uticaja na Bliskom istoku.
Ako pritisak ne urodi plodom, sledi nova epizoda u velikom ratu senki između Izraela i Irana, koja bi ovog puta mogla da se odigra pred očima celog sveta – u Bejrutu, u Beka dolini, ili na nebu iznad Kipra, a tada, pitanje više neće biti da li, već samo- kada će početi?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
id=“251719″]
id=“156431″]
id=“156562″]
