Eksperti za Zapadni Balkan američkog Instituta „Istok−Zapad“ i Nacionalnog komiteta za međunarodne odnose u analizi pod nazivom „Vreme je za akciju na Zapadnom Balkanu“ izrazili su potrebu da Evropska unija jače utiče kako Kosovo ne bi skliznulo ka zamrznutom konfliktu.
Politikolog Aleksandar Pavić tu poruku američkog Instituta vidi iz dva ugla. Prvi je, kako kaže, pokušaj da se na blaži način istaknu ranije preporuke Atlantskog saveta za jače prisustvo Amerike na Balkanu, dok se, sa druge strane, odnosi na pojačavanje pritisaka ka Srbiji. Ipak, sve se može pročitati i kao priznanje da Kosovo nije rešeno pitanje, kako tvrde.
[adsenseyu1]
„Ti američki eksperti plaše se zamrznutog konflikta i tu se vidi da oni u stvari sami priznaju da Kosovo nije rešeno i da ne može da bude rešeno bez pristanka Srbije. Faktički, tom analizom priznaju da je konflikt zamrznut, što svima nama treba da bude poruka da dokle god je takvo stanje, mi nismo predali Kosovo, niti smo ga izgubili“, naglašava Pavić.
Naš sagovornik kaže da se upravo iz takve analize može zaključiti da nisu uspeli da slome Srbiju.
„Ovo je nastavak pritisaka na Srbiju koji će svakako i dalje da postoje i koji će da rastu. Moramo da budemo svesni da dokle god iste političke snage vladaju Zapadom, i dokle god ne dobiju ono što hoće, a to je da Srbija više nikada ne bude u stanju da se okrene prema Rusiji i da bude trajno ugašena kao ’prorusko gnezdo‘, pritisci će se nastaviti“, uveren je Pavić.
On napominje da bi sledeći na redu posle Kosova, ako bi Zapad uspeo u svojim namerama, bio udar na Srbiju da se „odrekne“ Republike Srpske.
„Ovo je samo najnoviji pritisak koji dolazi iz dela Amerike da se završe svi oni poslovi koji nisu mogli da se završe u prethodnih 25 godina, odnosno da se ceo ovaj region stavi pod čvrstu evroatlantsku čizmu. Naravno, akcenat je na reč atlantsku, dakle na NATO. Ako već ne mogu sve države da budu ’usisane‘ u NATO, onda da bar budu pod kontrolom u kojoj ne bi imale svoj suverenitet“, kaže Pavić.
Naš sagovornik kaže da su ova dva instituta, koja su poštovana u Americi, na zadatku da utiču na novu administraciju u Vašingtonu, koja je imala savim suprotne ciljeve od ovih koji se iznose, a to je da se ne mešaju u unutrašnje stvari drugih država. S obzirom na to da je Trampova administracija pod neprekidnim pritiskom, ovo im je, smatra Pavić, šansa da stave tačku na politiku koja vlada od vremena Klintona.
[adsenseyu1]
„To znači stavljanje Srbije pod punu kontrolu, a to ne može dok Beograd ne prizna Kosovo. I tu je ključ“, veruje naš sagovornik.
U pomenutoj analizi iznosi se stav da bi Amerika trebalo da utiče na EU da revitalizuje dijalog između Kosova i Srbije, kao i da taj dijalog mora da dovede da Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu. SAD bi trebalo da budu spremne da prihvate mere s kojima se strane slažu kao deo njihove normalizacije odnosa, poručuju eksperti za Zapadni Balkan američkog Instituta „Istok−Zapad“ i Nacionalnog komiteta za međunarodne odnose. Grupa autora te analize, među kojima su Frank Vizner i Karl Manter, ovome dodaju da je prisustvo NATO-a na Balkanu privremeno i da tako treba i da ostane, ali dodaju da je zadatak NATO-a da pomogne Kosovu u stvaranju „male vojske opremljene lakim naoružanjem“.
„Kosovo zalazi u zamrznut sukob u kojem će njegov sporni međunarodni status postati njegova nesrećna stvarnost. Poslednjih deset godina dokazalo je da čak i priznanje svih država EU, ili značajnog dela međunarodne zajednice, neće promeniti odnose Kosova i Srbije, niti smanjiti podršku Rusije opstrukciji Srbije. Rešenje zahteva da Srbija i Kosovo pomire svoja neslaganja u vezi sa državnošću Kosova“, deo je zaključka analize, uz komentar da „opstajanje sukoba takođe predstavlja kontinuiranu priliku za ruski uticaj u Srbiji“.
Brankica Ristić (Sputnik)
[adsenseyu6][adsenseyu5]
