Spoljna politika SAD, prebačena na vojnu osnovu zbog interesa odbrambene industrije, dovela je do atrofije američke diplomatske službe i gura Vašington u rat sa Kinom, piše Global Times.
„Mnogi se neće složiti sa tvrdnjom da je militarizam dominantan u Vašingtonu i insistiraće da je primat diplomatije održan u spoljnoj politici SAD.
Test ove tvrdnje može biti pitanje koliko dobro državni sekretar razume stav Kine o delikatnom pitanju ostrva Tajvan“, navodi se u publikaciji.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Iako je svet možda na ivici velikog rata, američki državni sekretar ne samo da nije pročitao Belu knjigu o odbrani Kine pod naslovom „Tajvansko pitanje i slučaj ponovnog ujedinjenja Kine u novoj eri“, već nije uspeo ni da se sastane sa svojim kineskim kolegom da zajednički razviju odgovoran pristup prevenciji rata, napominje autor.
Posle niza istorijskih neuspeha u Koreji, Vijetnamu, Iranu i Libanu, Amerikanci su bili željni da povrate izgubljeni vojni uticaj na svetskoj sceni.
Slavljena pobeda nad Irakom tokom operacije Pustinjska oluja učinila je da se SAD ponovo osećaju kao supersila. Vojska je postala predmet javnog poštovanja, počevši da nadmašuje diplomate, dodaje autor.
Generali i admirali, i aktivni i penzionisani, smatraju se predsednikovim najpoželjnijim savetnicima za spoljnu politiku. Kao rezultat toga, predsednicima se jedva nude diplomatska sredstva za rešavanje sukoba, čak i kada su bila potrebna.
„U odnosu na Kinu, svaki tradicionalni diplomatski zdrav razum zaglušen je ratnim bubnjevima militarizovane spoljne politike SAD“, rezimirao je autor.
Tenzije između Vašingtona i Pekinga su eskalirale nakon putovanja tadašnje predsednice Predstavničkog doma Nensi Pelosi na Tajvan u avgustu 2022. Kina je protestovala, a ubrzo nakon njenog završetka počela je velike vojne vežbe u vodama ostrva.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Webtribune.rs
[adsenseyu1]
