Predsednici Rusije i Kine Vladimir Putin i Si Đinping zajedničkim snagama iscrtavaju novu ekonomsku i geopolitičku mapu kako u svetu, tako i na Balkanu, na kojem više neće biti mesta za Sjedinjene Države kao hegemona.
Naime, njih dvojica zvanično su započeli četiri gigantska projekta u okviru megalomanskog kineskog plana „Put svile“ – izgradnju rudarske baze, mosta na Amur reci, ekonomskog koridora između dve sile i eliminaciju dolara u međusobnim investicijama. Đinpingova inicijativa, koja je u određenim elementima već počela da se sprovodi, ima za cilj potiskivanje američkog uticaja u svetu, ali i Evropi i na Balkanu, gde kao najvažnijeg saveznika, tvrde analitičari, Peking i Moskva vide Srbiju.
[adsenseyu1]
Potpuna transformacija
– Na delu je transformacija ekonomske geografije Evroazije, koja raste kao rezultat bliske saradnje Rusije s Kinom. Ta ideja predstavlja kontrast onome što je Vašington radio od septembra 2001. godine. SAD su na ratove u Avganistanu, Iraku, Siriji i Pakistanu potrošile 5,6 hiljada milijardi dolara. Zamislite da su taj novac Amerikanci uložili u infrastrukturu, puteve, železnicu… Kakav bi to podstrek bio za američki narod i svet?! Možda bi bila zamisliva i mirna saradnja i uključivanje Amerike u kinesko-ruski projekat – objašnjava analitičar iz SAD Vilijam Engdal.
Da je kineska inicijativa dobra i za Peking i za Rusiju, tvrdi ruska analitičarka Ekatarina Pomorceva, koja naglašava i da su projekti te dve sile i te kako važni i za našu zemlju.
– Srbija će imati ekonomsku korist od uključenja u taj projekat, ali i jednu vrstu političke zaštite koju joj pružaju Kina i Rusija. Te dve zemlje na taj način proširuju uticaj u regionu, što može u bliskoj budućnosti značiti prekid kontinuiteta dominacije SAD – uverena je Pomorceva, a sa njom se slaže i diplomata Zoran Milivojević.
Negativne reakcije Zapada
– Ukoliko budu rasle kineske i ruske investicije, to će smanjiti prostor za američka ulaganja, a SAD na to neće blagonaklono gledati. Već sad ima nekih rezervi na Zapadu. Videli smo reakcije i EU i Amerike na investicije Kine i Rusije i jačanje njihovog uticaja na Balkanu. Pruga Beograd-Budimpešta već je pod pojačanom zapadnom kontrolom, a sve što će se ubuduće raditi, biće pod velikom lupom. Srbija, međutim, nema obaveze da vodi računa o interesima bilo koga drugog, osim o sebi – zaključuje Milivojević.
Projekat 1 – Eksploatacija ruda
Rusija je početkom ovog meseca objavila da je najveći svetski proizvođač nikla i paladijuma „Norilsk Nickel“ i jedan od najjačih kad je reč o platini i bakru započeo operacije u bazi Bistrinski u Zabakalskom kraju. U tom projektu učestvuje i Kina, a zanimljivo je da su pre samo četiri godine rezerve bakra i zlata u bazi Bistrinski bile nepristupačne sve dok se Peking nije uključio u posao. Plan sprovode „Norilsk Nickel“ i „CIS Natural Resources Fund“ u vlasništvu Rusa Vladimira Potanina, kao i kineski „Highland Fond“.
Projekat 2 – Spajanje kineske i ruske teritorije
Još jedan primer transformacije ekonomske geografije u režiji Moskve i Pekinga jeste izgradnja mosta preko Amur reke (Kinezi je zovu Hejlungđang). On će spajati te dve zemlje na dalekom severoistoku Kine u regionu Harbin. Spajaće kineski grad Heihe i ruski Blagovešensk, a biće povezan i sa Transibirskom železnicom prema Vladivostoku. Projekat sprovodi rusko-kineska firma „Hejlungđang most“.
Projekat 3 – Eliminacija dolara
Kina, Rusija i Mongolija su u septembru u Vladivostoku dogovorile bližu kooperaciju u energiji, mineralnim rezervama, agrokulturi i svim drugim sferama. Tada je Peking najavio da će napraviti fond od 15 milijardi dolara za dalju regionalnu saradnju s Rusijom, što je u skladu sa dogovorom iz jula o stvaranju zajedničkog RMB investicionog fonda od 10 milijardi dolara. Iz fonda su planirana ulaganja u industrijski razvoj regiona Hajnana (500 miliona dolara), kao i investiranje u nekadašnji aerodrom Tušino severozapadno od Moskve (1,5 milijardi dolara). Takođe, Kina je dobila dozvolu od Rusije da usluge poravnanja RMB fonda sprovodi preko kineske ICBC banke.
To konkretno znači da su te dve države u potpunosti zaobišle dolarske rizike u međusobnim ekonomskim investicijama. Pored toga, na samitu zemalja BRIKS (Kina, Rusija, Brazil, Indija i Južnoafrička Republika) dogovorili su se da se međusobna direktna ulaganja obračunavaju u nacionalnim valutama i na taj način su u potpunosti zaobišli američku valutu.
(Srpski Telegraf)
[adsenseyu6][adsenseyu5]
