Bilo je bučno i „emotivno“ za stolom na samitu Evropske unije – tako kažu diplomate. Mađarski premijer Viktor Orban optužen je za diskriminaciju homoseksualaca.
A bilo je govora i o izbacivanju iz Unije, DW.
Više šefova država i vlada zemalja-članica Evropske unije na samitu u Briselu na reveru je nosilo značke sa duginim bojama, među njima i premijer Belgije Aleksander de Kro. Bio je to izraz protesta protiv mađarskog zakona protiv homoseksualaca. Sedamnaest njih potpisalo je pismo koje je inicirao luksemburški premijer Ksavijer Betel.
Holandski premijer Mark Rute je, zbog konstantnih provokacija iz Budimpešte, izgubio strpljenje: „Po meni, oni više nemaju šta da traže u Evropskoj uniji!“ – rekao je Rute, ali i priznao da EU ne može da izbaci Mađarsku iz Unije. To nije predviđeno ugovorima. Dodao je i da mađarskom premijeru Viktoru Orbanu mora da bude jasno da je EU „zajednica vrednosti“. „Želimo da bacimo Mađarsku na kolena“, rekao je Rute.
I njegov belgijski kolega De Kro izgubio je strpljenje i rekao da Viktor Orban, nakon emotivne debate treba da ide kući i „razmisli o tome da li je Mađarskoj još uvek mesto u Evropskoj uniji“.
Betel: Prekoračena je crvena linija
U pismu 17 šefica i šefova država i vlada predsedavajućem samitu Šarlu Mišelu, stoji: „Moramo i dalje da se borimo protiv diskriminacije LGTBQ-osoba i ponovo da potvrdimo da branimo njihova osnovna prava“.
Luksemburški premijer Betel, koji živi u braku s muškarcem, rekao je da onaj ko veruje da će reklame od mladih napraviti gejeve, „taj ne razume život“. Betel kritikuje dalje i kaže da zakonom koji zabranjuje predstavljanje homoseksualnosti u reklamama i medijima, nije prekoračena narandžasta, već crvena linija.
Nemačka kancelarka Angela Merkel, kojoj je ovo najverovatnije poslednji samit EU, zakon je okarakterisala kao „pogrešan“. Tokom večere došlo je do salve kritika na mađarskog premijera. „Diskusija je bila kontroverzna, ali iskrena“, rekla je Angela Merkel napuštajući u dva ujutro zgradu u kojoj se održavao samit.
Viktor Orban dobio je podršku samo od poljskog premijera, koji je podržao njegov argument o zaštiti porodice i dece, rečeno je nakon sednice. Ostale istočne članice, poput Češke, Slovačke, Slovenije, Hrvatske, Rumunije i Bugarske, bile su uzdržane.
Orban ne želi da popusti
Ali na mađarskog premijera sve to nije ostavilo nikakav utisak. „Zakon je usvojen i ostaje tako“, rekao je Orban. On je čak insistirao na tome da je još u komunističko vreme bio „borac za prava i slobode gejeva“. Orban kaže da se tu ne radi o homoseksualnosti, već o tome da roditelji imaju pravo da određuju seksualno vaspitanje svoje dece. Pod nacionalno-konzervativnim premijerom Orbanom, izričito je uvedeno i u ustav da porodicu čine: „žena, muškarac i deca“.
Do 2010, dok Orban nije ponovo došao na vlast, Mađarska je važila za najliberalniju zemlju nekadašnjeg istočnog bloka u pogledu LGBTQ-zajednice. Godine 1996. su zakonski priznate istopolne partnerske zajednice, a još sredinom 1960-ih homoseksualnost je prestala da se tretira kao kriminal.
Mađarska je međutim poslednjih godina na meti kritika EU, jer Orbanova vlada sistematski guši slobodu medija, nauke i pravosuđa. Evropska komisija pokrenula je nekoliko postupaka protiv te zemlje pred Evropskim sudom pravde. Savet ministara je – neodlučno – pokrenuo postupak o sankcijama na osnovu člana 7 Lisabonskih ugovora EU, koji je još daleko od zaključenja. Kada je reč o isplati subvencija, trebalo bi da se sa novim budžetom EU preispita i vladavina zakona u Mađarskoj. Ali protiv te nove poluge Brisela u toku je žalba Mađarske pred Evropskim sudom u Luksemburgu.
Bolja koordinacija korona-pravila
Oštar spor sa Mađarskom zasenio je razgovore o pandemiji korona-virusa, Rusiji i Turskoj. Zbog sve većeg širenja delta mutacije korona-virusa, 27 zemalja-članica ne žele tako brzo kao što je bilo planirano da dozvole ulazak u EU iz trećih zemalja, na primer iz Velike Britanije.
Nemačka kancelarka kritikovala je Portugaliju što je dozvolio dolazak britanskim turistima, iako se britansko ostrvo vodi kao „region sa mutacijama korona-virusa“.
Zbog nedavnog ponovnog povećanja broja novih slučajeva korone, portugalska prestonica Lisabon morala je u lokdaun. „Moramo ostati oprezni“, rekao je francuski predsednik Makron.
Učesnici samita bili su jedinstveni u tome da zemlje EU moraju bolje da koordiniraju i da su im potrebne jače zdravstvene institucije – u najmanju ruku za novu pandemije, koja, nadamo se, neće nikada doći.
Za početak bez samita EU-Rusija
Diskusija o tome kako postupati sa autokratskim režimom u Rusiji održana je tokom večere, ali nije dovela do konkretnih odluka. U EU su se složili da se sa Vladimirom Putinom i dalje vode dijalozi o tema od zajedničkog interesa. Istovremeno, kršenja ljudskih prava, represija protiv opozicije i upletenost u konflikte u Ukrajini i Belorusiji i dalje bi trebalo da se sankcionišu.
Kancelarka Merkel je nakon savetovanja tokom noći izjavila da je ona za samit sa ruskim predsednikom i da želi „odvažniji korak“ 27 zemalja-članica: nije dovoljno da samo američki predsednik Džozef Bajden s njim razgovara. Francuski predsednik Emanuel Makron podržao je ideju o održavanju eventualnog samita s ruskim vlastodršcem. Druge zemlje, u prvom redu one iz istočne Evrope, ali i Holandija, odbacile su ideju u direktnim razgovorima u ovom trenutku.
Ruski predsednik bi prvo morao da plati cenu, pre nego što se s njim razgovara, zahtevao je premijer Letonije Krisjanis Karins. Situacija u Rusiji se, kaže, pogoršala, a ne popravila.
Turska će nam biti potrebna
Što se tiče Turske, EU želi da poboljša odnose sa tom članicom NATO, stoji u zaključku samita. Međutim, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan bi morao da nastavi da radi na ublažavanju sukoba sa Kirpom i Grčkom u istočnom delu Sredozemnog mora.
U svakom slučaju, države EU žele da nastave da sarađuju s Turskom u okviru „izbegličkog sporazuma“. Očekuje se da će Turska dobiti dodatnih 3,5 milijardi evra za smeštaj i zbrinjavanje sirijskih izbeglica. Pored toga, treba raditi na obnavljanju carinske unije između EU i Turske.
Turska od 2016. sprečava izbeglice iz Sirije u pokušaju prelaska u Grčku, dakle na teritoriju EU, i za to je od Unije već dobila šest milijardi evra. Oko četiri miliona Sirijaca trenutno živi u Turskoj.
(dw)
