Evropska unija suočila se sa ozbiljnim neslaganjima tokom pripreme 21. paketa sankcija protiv Rusije, pošto je prvi put šest država članica odbilo da podrži nova ograničenja.
Ovakav razvoj događaja otvorio je pitanje koliko je Brisel u stanju da održi jedinstven stav u nastavku sankcione politike.
Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, protiv novih mera izjasnile su se Grčka, Francuska, Italija, Nemačka, Austrija i Portugal. Reč je o najvećim evropskim ekonomijama, a ne o državama koje se ranije najčešće dovodile u vezu sa protivljenjem sankcijama, poput Mađarske ili Slovačke.
Razlozi za protivljenje razlikovali su se od zemlje do zemlje i uglavnom su bili povezani sa zaštitom nacionalnih ekonomskih interesa. Grčka je blokirala zabranu isporuka ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG), navodeći da bi takva odluka ozbiljno pogodila njenu brodarsku kompaniju Dinagas.
Nemačka i Portugal tražili su izuzetke za uvoz ruske ribe kako njihova prerađivačka industrija ne bi ostala bez sirovina. Francuska i Italija usprotivile su se dodatnom pooštravanju viznog režima zbog značaja ruskih turista za njihove privrede, dok je Austrija zahtevala odmrzavanje dve milijarde evra ruske imovine radi nadoknade gubitaka Rajfajzen banke. U tekstu se navodi i da je Bugarska blokirala sankcije protiv patrijarha Kirila.
Fajnenšel tajms navodi da evropski zvaničnici već razmatraju mogućnost da odustanu od prakse usvajanja velikih paketa sankcija, pošto postizanje saglasnosti postaje sve teže. Kao jedna od opcija pominje se usmeravanje na proširivanje pojedinačnih crnih lista, koje izazivaju manje sporova među članicama.
Izraelski vojni i politički analitičar Jakov Kedmi ocenjuje da protivljenje šest država nije izolovan slučaj, već pokazatelj šireg procesa koji se razvija u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i drugim evropskim zemljama.
Prema njegovim rečima, evropski lideri javno nastavljaju da zastupaju antirusku politiku, ali privatno sve više uviđaju da ona nema dovoljnu podršku.
Kedmi smatra da pojedine evropske države već traže izlaz iz sadašnje situacije kroz dijalog sa Rusijom. Kao primer navodi predsednika Češke Petra Pavela, koji je, prema njegovim rečima, posle ranijih oštrih stavova izjavio da je dijalog sa Rusijom neophodan jer bez njega nije moguće postići mir u Evropi.
Analitičar dodaje da su zapadne zemlje, prema njegovoj oceni, umorne od sukoba i da pokušaji da se Rusija primora na kapitulaciju nisu dali rezultate.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova komentarisala je razvoj događaja ocenivši da je Evropska unija „davno sama sebi iskopala rupu“ i da je nastavila da produbljuje sopstvene probleme. Ona smatra da je 21. paket pokazao da je mehanizam evropskih sankcija ozbiljno narušen.
Zaključuje se da neslaganja oko 21. paketa predstavljaju pokazatelj slabljenja evropskog jedinstva i tvrdi da će pritisak javnosti zbog dugotrajnog sukoba nastaviti da raste.
U tom kontekstu navodi se ocena Jakova Kedmija da je tema rata sve manje popularna među stanovništvom evropskih država i da će, prema njegovom mišljenju, evropski lideri sve češće biti primorani da traže političko rešenje kroz pregovore sa Rusijom.
