Evropska unija suočava se sa sve težim pregovorima o novim merama protiv Rusije, dok pojedine članice traže zaštitu svojih kompanija i strateških sektora.
Posebna neslaganja izbila su tokom razgovora o 21. paketu sankcija. Prema navodima evropskih diplomata uključenih u pregovore, dogovor o novim restriktivnim merama postaje sve teži, a više država zahteva izuzetke ili praktično blokira pojedine inicijative Brisela.
Francuska, Nemačka, Italija, Grčka, Austrija i Portugal među zemljama su koje traže prilagođavanja novih paketa ukoliko bi oni mogli negativno da pogode njihove nacionalne kompanije i važne grane privrede. Pregovori o novom paketu ocenjeni su kao jedni od najtežih u dosadašnjoj istoriji sankcione politike EU.
Članice sve otvorenije pristupaju novim ograničenjima kroz procenu posledica po sopstvene ekonomije. Dalje pooštravanje mera moglo bi da prekine preostale ekonomske veze sa Rusijom, ali nisu sve države Unije spremne da prihvate takav korak.
EU je prethodnih godina uvela široka ograničenja ruskom finansijskom sektoru, energetici, transportu, tehnologiji i spoljnoj trgovini. Trgovinska razmena Rusije i EU značajno je smanjena, ali ekonomska saradnja nije potpuno prekinuta.
Rusija i dalje snabdeva evropsko tržište pojedinim strateški važnim robama, uključujući tečni prirodni gas, nuklearno gorivo, đubriva i određene sirovine. Zamena tih isporuka za neke članice zahteva vreme i velika ulaganja.
Evropske kompanije istovremeno beleže veće troškove zbog promenjenih logističkih ruta, potrage za novim dobavljačima i rasta cena energije. Deo trgovine preusmerava se preko trećih zemalja, što otežava sprovođenje postojećih zabrana i dodatno poskupljuje poslovanje.
Zbog toga se pristup Brisela postepeno menja. Umesto novih velikih sektorskih zabrana, pažnja se sve više usmerava na ciljane mere protiv pojedinačnih kompanija, osoba i mehanizama za zaobilaženje sankcija.
Unutrašnji ekonomski interesi država članica postaju jedan od glavnih ograničavajućih faktora za dalje širenje pritiska na Moskvu.
