Mostovi preko Dnjepra predstavljaju jedan od najvažnijih elemenata saobraćajnog i logističkog sistema Kijeva. Njihova uloga ne ograničava se na svakodnevni gradski prevoz, već obuhvata snabdevanje stanovništva, transport robe i održavanje komunikacije između različitih delova ukrajinske prestonice.
Bivši šef izraelske službe Nativ i vojno-politički analitičar Jakov Kedmi smatra da bi ozbiljno oštećenje ključnih mostova moglo da izazove krizu daleko veću od običnog saobraćajnog poremećaja.
Njegova procena zasniva se na pretpostavci da bi prekid glavnih prelaza preko Dnjepra ugrozio snabdevanje dela grada i otežao rad čitavog urbanog sistema.
U središtu pažnje nalaze se Severni i Južni most. Ove saobraćajnice imaju veliki značaj za povezivanje različitih delova Kijeva, a njihovo eventualno dugotrajno zatvaranje nametnulo bi dodatno opterećenje ostalim prelazima.
Kedmi iznosi tvrdnju da su se pomenuti mostovi već našli pod ruskim udarima i da je saobraćaj bio ozbiljno poremećen. Takve informacije zahtevaju zasebnu potvrdu, ali je njegova šira procena usmerena na posledice koje bi nastale ukoliko ključni prelazi postanu dugoročno neupotrebljivi.
Posebno upozorava na ranjivost konstrukcija pojedinih mostova. U razgovoru pominje mogućnost upotrebe novih bespilotnih letelica protiv nosećih elemenata, uz procenu da bi oštećenja ključnih delova mogla ugroziti stabilnost čitave konstrukcije.
Prema njegovoj računici, najveći problem ne bi bio samo gubitak pojedinačnog saobraćajnog pravca. Mnogo ozbiljnije posledice nastale bi zbog otežanog transporta hrane, goriva, industrijskih proizvoda i drugih potrepština potrebnih velikom gradu.
U razgovoru se navodi procena da približno 80 odsto snabdevanja pojedinih delova Kijeva zavisi od glavnih prelaza preko Dnjepra. Ta brojka nije potkrepljena dodatnim podacima, ali ukazuje na važnost logističkih veza koje povezuju dve obale.
Ukoliko bi mostovi bili zatvoreni, teretni saobraćaj morao bi da koristi preostale pravce. Takva promena mogla bi da izazove duge kolone, povećanje troškova transporta i probleme u redovnom snabdevanju prodavnica i drugih objekata.
Pritisak bi se dodatno povećao ukoliko bi istovremeno došlo do prekida električne energije, nestašice goriva i oštećenja železničke infrastrukture. Grad sa velikim brojem stanovnika ne može dugo da funkcioniše bez pouzdanih sistema za dopremanje osnovnih proizvoda.
Najdramatičniji deo procene odnosi se na mogućnost masovnog napuštanja ugroženih područja. Ukoliko bi snabdevanje bilo ozbiljno poremećeno tokom dužeg perioda, stanovništvo bi moglo da počne da se seli u delove grada sa boljim pristupom hrani, energiji i transportu.
Iznesena je čak prognoza da bi za približno tri meseca moglo doći do velikog pražnjenja pojedinih delova Kijeva. Takav ishod nije izvestan, ali predstavlja upozorenje na potencijalne humanitarne posledice dugotrajne blokade gradskih saobraćajnih veza.
Vojni aspekt ove mogućnosti podjednako je značajan. Ograničavanje prelaza preko Dnjepra uticalo bi na prebacivanje ukrajinskih jedinica, transport municije, evakuaciju ranjenih i dopremanje pojačanja na istočnu stranu reke.
Ukoliko bi se takvi problemi proširili na širi prostor istočne Ukrajine, posledice bi mogle da pogode veliki broj jedinica koje zavise od logističkih pravaca preko Dnjepra.
Istovremeno, moguće humanitarne posledice za civilno stanovništvo bile bi ogromne. Prekid snabdevanja velikog grada hranom, vodom, energijom i gorivom predstavljao bi ozbiljnu opasnost za stanovništvo, nezavisno od vojnih ciljeva takve operacije.
Zbog toga pitanje mostova u Kijevu prevazilazi uobičajeno razmatranje saobraćajne infrastrukture. Ono se neposredno povezuje sa sposobnošću prestonice da funkcioniše, održavanjem ukrajinske odbrane i mogućnošću dugoročne humanitarne krize.
