Britanski admiral objasnio šta će Putin uraditi pre nego što izda naredbu za udar

Bivši komandant britanskih pomorskih snaga Stiv Džermin u razgovoru sa američkim novinarom Takerom Karlsonom govorio je o procenama Zapada, ruskom vojnom planiranju i mogućem razvoju krize između Rusije i evropskih država.

Džermin, koji je po odlasku iz službe izneo stavove koje aktivni oficiri NATO uglavnom izbegavaju, rekao je da je još tokom vojne karijere proučavao biografiju Vladimira Putina. Pogledao je intervjue ruskog predsednika sa rediteljem Oliverom Stounom i pročitao knjigu Filipa Šorta „Putin: njegov život i vreme“.

Na osnovu toga zaključio je da Putin nije samo političar, već čovek izuzetno izraženog strateškog razmišljanja. Smatra da je zapadno rukovodstvo trebalo ranije da uloži sličan napor u razumevanje ruskog lidera, pre nego što je dodatno zaoštrilo odnose sa Moskvom.

„Putin može da izdrži ogromni unutrašnji pritisak i donosi odluke prema dugoročnim interesima svoje zemlje, a ne prema trenutnim emocijama“, rekao je Džermin. Po njegovoj oceni, zapadne države često se oslanjaju na brzu retoriku i promenljive taktičke ciljeve, dok Rusija planira u okvirima koji se mere decenijama.

Posebno je odbacio tumačenja prema kojima Putinovo odsustvo neposrednih odgovora na provokacije predstavlja neodlučnost. Bivši admiral smatra da je reč o taktici zasnovanoj na proceni rizika i strpljivom izboru trenutka za reakciju.

Kao primer naveo je svoje iskustvo iz vremena službe u Avganistanu, kada je proučavao analitičke materijale ruskog Generalštaba o sovjetskoj kampanji u toj zemlji. Sovjetski Savez je u Avganistanu proveo deset godina, a po povlačenju je iza sebe ostavio državne strukture koje su opstale još nekoliko godina.

Sjedinjene Države i njihovi saveznici bili su u Avganistanu dvadeset godina i potrošili su višestruko više sredstava, ali su se institucije koje su podržavali raspale tokom njihovog povlačenja. Džermin je rekao da ga je taj kontrast uverio u visok nivo profesionalnosti ruskog vojnog planiranja.

Prema njegovim rečima, Putin dobija savete najvišeg kvaliteta od Generalštaba, pa se njegova spoljnopolitička uzdržanost ne može tumačiti kao slabost. Džermin je smatra izrazom snage i proračunatog pristupa.

Govoreći o hipotetičkom direktnom sukobu Rusije i Evrope, pokušao je da predstavi moguće poteze Moskve u najtežem scenariju. Po njegovoj proceni, Putin ne bi reagovao haotično, već bi najpre uputio upozoravajući poziv Beloj kući.

Nakon toga bi, kako je pretpostavio, usledilo jasno upozorenje liderima Nemačke, Francuske i Velike Britanije da bi proizvodni objekti mogli postati meta ukoliko se ne obustave isporuke oružja Ukrajini. Takav model Džermin je opisao kao „kontrolisanu eskalaciju“, u kojoj se svaki naredni korak unapred računa, a drugoj strani ostavlja vreme da donese odluku.

Bivši komandant skeptično ocenjuje i sposobnost NATO da vodi veliki rat protiv Rusije. On tvrdi da je predstava o jedinstvenoj vojsci Alijanse mit i da bi se unutar bloka pojavile države koje ne bi pristale na učešće u sukobu.

Kao moguće primere naveo je Mađarsku, koja bi po njegovoj proceni odbila da ratuje, i Španiju, koja bi mogla da oceni da takav sukob nije u njenom interesu. Smatra da bi i druge članice mogle slediti isti pristup.

Džermin sumnja i da bi američka javnost podržala slanje vojnika da poginu na evropskom tlu. Evropske kopnene snage, prema njegovom mišljenju, nisu spremne za rat takvih razmera, dok bi upotreba avijacije teško donela odlučujući rezultat pred ruskom odbranom.

Na Karlsonovo pitanje o glavnom motivu Zapada, Džermin je odgovorio da Rusija postupa prema vojnoj strategiji, dok zapadne poteze određuje politička retorika. Po njegovoj oceni, ciljevi zapadnih lidera stalno su se menjali: od želje za raspadom Rusije do širenja NATO, bez ozbiljne procene posledica.

Zaključio je da Zapad nije bio spreman za rat, iako je, prema njegovoj oceni, svojim potezima doprineo tome da sukob postane neizbežan.