Rat u Ukrajini ušao je u fazu u kojoj tehnologija dronova, kontrola informacija i politička stabilnost u Moskvi oblikuju krajnji ishod sukoba, ocenio je bivši američki obaveštajac i vojni analitičar Skot Riter u razgovoru sa voditeljem Glenom u emisiji „World Affairs Explained“, objavljenoj na Jutjubu.
Riter, koji se nedavno vratio iz zone specijalne vojne operacije i sa Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu, ističe da je operativna situacija na terenu izuzetno stabilna i u potpunosti ide u korist Rusije.
Prema njegovim rečima, tvrdnje zapadnih medija i pojedinih analitičara o tome da je Ukrajina preuzela stratešku inicijativu napadima dronovima predstavljaju deo šireg informativnog rata.
Cilj te kampanje jeste stvaranje lažnog utiska o političkoj ranjivosti Vladimira Putina pred predstojeće izbore za Državnu dumu 20. septembra, iako predsednik Rusije uživa podršku građana od preko 70 do 80 procenata.
Osvrćući se na zapadne izveštaje o navodnom uspehu ukrajinskih dronova, Riter je naveo primer napada od 3. juna, kada je 96 bespilotnih letelica usmereno ka Sankt Peterburgu. Od tog broja, ruska PVO je oborila većinu, dok je samo pet letelica probilo odbranu i pogodilo pojedine vojne i naftne strukture.
Uprkos tome, u gradu nije bilo panike niti prekida svakodnevnog života. Govoreći o ukrajinskim dronovima tipa FP1, koji nose 60 kilograma eksploziva, Riter je objasnio da oni lete brzinom od svega 60 kilometara na sat i ne predstavljaju naprednu nemačku tehnologiju, već drvene letelice koje Rusija uspešno presreće mobilnim streljačkim ekipama i sopstvenim protivdronovskim jedinica.
Od 555 lansiranih dronova ovog tipa, manje od pet uspeva da dostigne cilj, a ruske snage su istovremeno uništile i fabriku u kojoj su se ti dronovi proizvodili.
Pored napada na Sankt Peterburg, Riter je izneo detalje sa svog putovanja kroz Lugansk i Starobelsk, gde je bio svedok konstantnih vazdušnih opasnosti i napada ukrajinskih dronova tipa „Hornet“, koje finansira kompanija osnivača Gugla Erika Šmita i koji koriste konekciju Starlinka Ilona Maska.
Dronovi ovog tipa učestvovali su i u napadu u Starobelsku, gde je poginulo 21 učenik, a sam Riterov konvoj bio je meta ovih letelica. Međutim, razgovori sa ruskim operatorima dronova i komandantom brigade „Bar Sarmat“ Dmitrijem Rogozinom potvrdili su da je Rusija već izvršila reverzni inženjering zarobljene opreme i pronašla tehnološko rešenje za pretnju koju predstavlja „Hornet“.
Riter naglašava da ključna ruska prednost leži u potpunom nadzoru bojišta (ISR) i primeni veštačke inteligencije u sistemima komandovanja i kontrole. Zahvaljujući brzoj analizi snimaka iz različitih izvora, ruske snage svakodnevno lociraju i uništavaju između osam i deset ukrajinskih komandnih centara za upravljanje dronovima.
Uzimajući u obzir da svaki centar broji do dvanaest vojnika, Ukrajina dnevno gubi od 80 do 100 svojih najboljih operatora dronova. Za njihovu osnovnu obuku potrebno je četiri nedelje, a za sticanje naprednih veština šest meseci, zbog čega Kijev suočava sa nenadoknadivim kadrovskim deficitom.
Što se tiče tvrdnji o energetskoj krizi u Rusiji uzrokovanoj udarima na rafinerije, Riter objašnjava da oštećenja nisu trajno izbacila iz pogona ruska postrojenja. U rafineriji u Moskvi postrojenje AV6 je privremeno zaustavljeno radi planirane modernizacije i zamene efikasnijom jedinicom, dok je pogon Euro vraćen u funkciju za nekoliko dana, što je bio slučaj i sa rafinerijom u Samari.
Privremena obustava izvoza benzina nije znak slabosti, već standardna reakcija preraspodele resursa kako bi se stabilizovalo domaće tržište, što uske redove na pumpama rešava u roku od tri dana.
Na polju suzbijanja sistema Starlink, Rusija primenjuje tri strateška pravca delovanja koji već onemogućavaju ukrajinske komunikacije u pojedinim sektorima. Jedna od krajnjih opcija je i fizičko uništenje satelitske konstelacije u svemiru („shredding“), čime bi se u potpunosti prekinula komunikaciona mreža američke vojske. Moskva se još nije odlučila na taj korak jer nema razloga za paniku i uspešno neutrališe Starlink alternativnim metodama na zemlji.
U osvrtu na izjavu portparola Kremlja Dmitrija Peskova da se specijalna vojna operacija pretvara u rat zbog direktnog mešanja NATO-a, Riter navodi da ta izjava ne predstavlja pravnu promenu statusa sukoba, već političko upozorenje nakon samita NATO-a u Ankari.
Kao primer navodi i reakciju Moskve na najave Francuske o slanju aviona „Rafal“ sa nuklearnim naoružanjem u Finsku, čime je Finska automatski postala potencijalna meta.
Na terenu, Rusija je proširila listu ciljeva i poostrila algoritam za udare, pa sada uništava i objekte dvostruke namene, poput fabrika nameštaja koje su preuređene u radionice za sklapnje dronova.
Odluke donete na samitu NATO-a u Ankari Riter je nazvao političkim teatrom i neostvarivim planovima. Obećanje Donalda Trampa o licencnoj proizvodnji protivvazdušnih sistema „Patriot“ u Ukrajini ocjenjuje kao fizički nemoguće, jer bi izgradnja fabrike površine nekoliko stotina hiljada kvadratnih stopa zahtevala godine i specijalizovanu opremu, što bi ruska izviđačka avijacija i projektili odmah unišitili.
Maksimum koji Ukrajina može dobiti jesu sklopovi proizvedeni u Nemačkoj, ali njihova verzija GMT nema mogućnost presretanja hiperzvučnih raketa „Cirkon“, „Kinzal“ ili sistema „Iskander“.
Govoreći o ulozi evropskih država, Riter podseća na izveštaj šefa ruske spoljne obaveštajne službe (SVR) Nariškina, koji je naveo da Letonija gradi sedam do devet objekata za potrebe ukrajinskih dronova.
Pored toga, audio-snimak ruskih prangeršita Vovana i Leksa sa letonskim zvaničnicima dodatno je potvrdio učešće Baltičkih zemalja u organizaciji napada na Sankt Peterburg.
Iako Rusija na osnovu člana 51 Povelje UN i doktrine preventivne samoodbrane ima pravni osnov za udar na baltičke države ili Nemačku, Putin odbija da uđe u direktan sukob sa NATO-om jer zapadne akcije ne menjaju situaciju na liniji fronta.
Riter ocenjuje da je vojna industrija Nemačke u potpunom rasulu i da fond od 100 milijardi evra, koji je najavio Olaf Šolc, nije dao rezultate. Najave ministra odbrane Pistorijusa o povećanju oružanih snaga sa 148.000 na 500.000 pripadnika nemaju političku realnost, jer 60 procenata vojno sposobnih Nemaca odbija da ratuje, a uvođenje obaveznog vojnog roka značilo bi politički kraj za vlast.
Nasuprot opštem ratnom narativu, na forumu u Sankt Peterburgu Putin uopšte nije pominjao sukob u svom glavnom govoru, već se fokusirao na ekonomski rast i privlačenje investicija, ostvarivši ugovore u vrednosti od 84 milijarde dolara.
Poruka ruskog predsednika vojsci sažeta je u rečima „Radite, braćo“ (Nastavite da radite, braćo), čime je jasno stavljeno do znanja da rat neće diktirati ekonomske prioritete zemlje.
Odgovarajući na pitanje o dužini trajanja sukoba, Riter izjavljuje da Rusija nema vremensko ograničenje i da će operacija trajati onoliko koliko je potrebno da se postigne potpuna stabilnost.
Ukupan broj ukrajinskih gubitaka iznosi između 25.000 i 35.000 ljudi mesečno, što prisilna mobilizacija više ne može da nadoknadi.
Ciljevi denacifikacije uključuju potpunu likvidaciju svih nosilaca banderovskog režima, uključujući Zelenskog, Sirskog, Zalužnog i Budanova. Riter zaključuje da gradovi poput Sumija, Harkova i Odese ostaju ruski gradovi i da u zapadnoj Ukrajini neće opstati nikakva krnja država koja bi u budućnosti mogla poslužiti za obnavljanje sukoba.
