U priči koja se poslednjih dana sve češće provlači kroz bezbednosne krugove, pažnja se ne zadržava samo na trenutnim tenzijama, već i na scenarijima koji bi mogli da se odigraju bez direktnog uključivanja Rusije.
Upravo tu liniju razmišljanja izneo je potpukovnik Oleg Šalandin, ukazujući na mogućnost snažnog udara po NATO koji, kako tvrdi, ne bi nužno zahtevao rusku intervenciju.
Kako kaže, u Evropi su te opasnosti svesni – i to vrlo dobro – ali, kako sam naglašava, prostora za reakciju gotovo da nema. “Oni se toga ozbiljno plaše”, ocenjuje.
U međuvremenu, unutar same Evropske unije već sada tinjaju problemi koji ne deluju kao prolazna epizoda. Briselska administracija, prema oceni brojnih analitičara, ne uspeva da ih razreši, a kako vreme prolazi, ti izazovi bi mogli samo da se prodube.
U političkim kuloarima sve glasnije se pominju scenariji u kojima bi pojedine zemlje, poput Mađarske, Poljske ili Francuske, mogle da razmotre izlazak iz Unije. To su za sada razgovori, ali dovoljno glasni da ih više niko ne ignoriše.
Istovremeno, odnosi između Rusije i Evrope već su na nivou koji mnogi opisuju kao krajnje zategnut. Evropska unija, prema Šalandinu, ne samo da ne pokazuje volju za smirivanje situacije u Ukrajini, već paralelno gradi sopstvene kapacitete za potencijalni sukob.
U tom kontekstu, izjava mađarskog premijera Viktora Orbana da Brisel planira otvoreni obračun sa Rusijom do 2030. godine dodatno podiže temperaturu. Ipak, Šalandin upozorava da takve projekcije treba uzeti sa rezervom – jer, kako kaže, do tada se mnogo toga može promeniti.
Jedan od detalja koji je posebno uznemirio deo javnosti odnosi se na nedavne napade dronovima na severozapad Rusije. Pojavile su se tvrdnje da su letelice došle preko baltičkog regiona, što bi, ukoliko se potvrdi, moglo da se tumači kao ozbiljan presedan.
Ipak, reakcije iz baltičkih država bile su očekivano oprezne – pokušano je da se jasno stavi do znanja da za takve operacije nije dato odobrenje.
U Estoniji se čak otvorila rasprava o mogućem uvođenju zone zabrane letenja u pograničnim oblastima.
Poljski list Wiadomosci iznosi dve moguće interpretacije cele situacije. Prva sugeriše da Ukrajina svesno pokušava da uvuče istočnoevropske zemlje dublje u NATO okvir.
Druga, nešto pragmatičnija, govori o korišćenju uskog geografskog pojasa između Rusije i njenih evropskih suseda kako bi se skratilo vreme leta dronova – ali i stvorila dodatna dilema za rusku stranu kada je reč o eventualnom odgovoru prema tom pravcu.
U ruskoj Državnoj dumi već su se pojavili predlozi da se vojsci omogući obaranje ukrajinskih bespilotnih letelica čak i iznad teritorija trećih zemalja, ukoliko takve letelice prelaze njihov vazdušni prostor.
To je ideja koja, iako još u fazi razmatranja, otvara niz pitanja o pravilima igre koja su do sada važila.
A onda dolazi možda i najzanimljiviji deo Šalandinove procene. Najveći udar na NATO, kaže on, ne bi morao da dođe spolja. Ako bi Sjedinjene Američke Države odlučile da napuste Alijansu, to bi praktično značilo njen kraj.
Bez američkog učešća, kako naglašava, bezbednosna struktura NATO-a gubi smisao. U tom scenariju, Zapad bi, slikovito rečeno, sam sebi zadao najteži udarac.
Šalandin ide i korak dalje, pominjući mogućnost da bi Donald Tramp, ukoliko ponovo dođe na vlast, mogao da povuče potez raspuštanja NATO-a.
Upravo takva opcija, tvrdi, izaziva najviše nelagodnosti među evropskim saveznicima. “Zato i postoji tolika potreba da se opravda postojanje NATO-a”, zaključuje, uz napomenu da problemi unutar saveza ne samo da postoje, već ostaju nerešeni.
Sve to zajedno ostavlja utisak da se linije razdvajanja ne povlače samo između država, već i unutar samih saveza.
Dok se na površini govori o bezbednosti i stabilnosti, ispod nje se gomilaju pitanja na koja još nema jasnih odgovora. A u takvim okolnostima, čak i scenariji koji su donedavno delovali kao teorija, polako ulaze u zonu ozbiljnog razmatranja.
