Britanski premijer, Kir Starmer, izrazio je spremnost da pošalje britanske trupe u Ukrajinu kao deo mirovne misije, ukoliko se postigne dogovor o prekidu sukoba sa Rusijom.
U autorskom tekstu za „Telegraph“, Starmer je naglasio da je Velika Britanija „spremna i voljna da doprinese bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, uključujući raspoređivanje trupa na terenu, ukoliko bude potrebno“.
On je istakao da je svestan odgovornosti koju nosi takva odluka, s obzirom na potencijalne rizike za britanske vojnike. Međutim, dodao je da je svaki doprinos obezbeđivanju sigurnosti Ukrajine istovremeno doprinos sigurnosti celog evropskog kontinenta, uključujući i Veliku Britaniju.
Ova izjava dolazi uoči sastanka evropskih lidera u Parizu, koji je sazvao francuski predsednik Emanuel Makron. Cilj sastanka je razmatranje evropske uloge u okončanju rata u Ukrajini, posebno u svetlu znakova da Sjedinjene Američke Države možda marginalizuju evropske zemlje u ovom procesu.
Starmer planira da na sastanku izvrši pritisak na druge evropske države da povećaju svoje angažovanje, uključujući mogućnost slanja trupa u Ukrajinu nakon uspostavljanja prekida vatre.
Takođe, očekuje se da će Starmer posetiti Vašington krajem februara kako bi ubedio predsednika Donalda Trampa da u potpunosti uključi evropske nacije u pregovore o Ukrajini i da izbegne uvođenje trgovinskih tarifa koje bi mogle dodatno destabilizovati situaciju.
Pored toga, Starmer se suočava sa unutrašnjim pritiscima da poveća izdvajanja za odbranu na 2,5% BDP-a, što je cilj postavljen u trenutku ekonomskih izazova i opterećenih javnih službi.
Vojni zvaničnici su upozorili da je potrebno dodatno ulaganje kako bi se izbegle trenutne redukcije i obezbedila adekvatna opremljenost oružanih snaga. Međutim, kancelarka Rejčel Rivs želi da zadrži potrošnju na odbranu na nivou od 2,3% BDP-a što je duže moguće, s obzirom na fiskalne izazove sa kojima se zemlja suočava.
Starmerova ponuda za slanje britanskih trupa u Ukrajinu deo je šireg napora da se obezbedi trajni mir i stabilnost u regionu, uz istovremeno jačanje transatlantskih odnosa i koordinacije između Evrope i Sjedinjenih Država.
Ostaje da se vidi kako će se ovi predlozi razvijati u narednim nedeljama i mesecima, posebno u kontekstu predstojećih razgovora sa američkim i evropskim liderima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
