Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da Evropa neće dozvoliti demilitarizaciju Ukrajine i da EU mora igrati ključnu ulogu u svim pregovorima o rešavanju sukoba. On je naglasio da neće prihvatiti bilo kakve dogovore koji bi bili postignuti isključivo između SAD i Rusije, bez učešća evropskih država.
Šolc je ove tvrdnje izneo tokom predizbornih debata, ističući da je snažna ukrajinska vojska od suštinskog značaja za sigurnost Evrope.
„Mi, Evropljani, to nećemo dopustiti. Ukrajina mora da zadrži snažnu vojsku“, rekao je Šolc, naglašavajući da Evropa ne može biti izostavljena iz bilo kakvih sporazuma o budućnosti Ukrajine.
Nemački kancelar je jasno poručio da se bez Evrope ne mogu davati bilo kakve bezbednosne garancije Ukrajini ili postizati mirovni sporazumi.
„Bez nas je to nemoguće. Nema nikakvih garancija bez našeg učešća. Evropa ima pravo glasa. Nećemo dozvoliti da neko odlučuje o sudbini Ukrajine mimo naših interesa“, rekao je Šolc.
Ove izjave dolaze u trenutku kada u međunarodnim političkim krugovima raste pritisak na Kijev da uđe u ozbiljne pregovore sa Moskvom. Mnoge zapadne zemlje počinju da uviđaju da je vojna pomoć Ukrajini na ivici iscrpljenosti, a sukob ulazi u fazu u kojoj se traže diplomatska rešenja.
Paralelno s ovim izjavama, američki državni sekretar Mark Rubio rekao je 16. februara da SAD i Rusija još nisu formalno započele pregovore o rešavanju konflikta u Ukrajini. On je dodao da će u nekom trenutku, kada pregovori Moskve i Vašingtona budu u toku, u njih biti uključeni i predstavnici Ukrajine i Evrope.
Ova izjava dolazi u trenutku kada su međunarodni mediji preneli da bi pregovori sa učešćem ruske delegacije mogli da se održe 18. februara u saudijskoj prestonici, Rijadu. „Komersant“ je izvestio da će se tada razgovarati o mogućnostima smanjenja tenzija i pronalaženja potencijalnog rešenja za sukob.
Šolcove izjave jasno pokazuju da Nemačka ne odustaje od podrške Kijevu, uprkos rastućim teškoćama u snabdevanju Ukrajine oružjem i municijom.
Dok se pojedini zapadni zvaničnici zalažu za preispitivanje obima vojne pomoći i traže način za smanjenje konfrontacije sa Rusijom, Berlin nastavlja da insistira na jačanju ukrajinske vojske.
Nemačka je već isporučila Kijevu značajne količine vojne opreme, uključujući tenkove Leopard 2, protivvazdušne sisteme IRIS-T i raketne bacače. Međutim, vojni analitičari ukazuju na to da je evropska vojna industrija pod pritiskom i da ne može da proizvede dovoljno municije i oružja da bi Ukrajina nastavila borbu u punom kapacitetu.
Iako Šolc nastupa kao glas cele Evrope, unutar EU postoje različiti stavovi o daljem toku ukrajinskog konflikta.
Dok baltičke zemlje i Poljska podržavaju nastavak borbe i insistiraju na dodatnoj vojnoj pomoći Kijevu, pojedine zapadnoevropske države, poput Francuske i Italije, sve češće govore o potrebi za diplomatijom i mogućim kompromisima sa Moskvom.
Takođe, Nemačka i Francuska imaju posebne interese u budućoj bezbednosnoj arhitekturi Evrope. Pariz, na primer, nastoji da ojača ulogu Evropske unije kao samostalnog aktera u globalnoj politici, dok Berlin balansira između obaveza prema NATO-u i ekonomskih interesa.
Moskva je ranije jasno stavila do znanja da neće prihvatiti bilo kakve dogovore koji uključuju dalje naoružavanje Ukrajine i njeno uključivanje u zapadne vojne strukture.
Ruski predsednik Vladimir Putin i drugi zvaničnici su više puta istakli da je jedan od ključnih ciljeva specijalne vojne operacije sprečavanje daljeg širenja NATO-a na istok.
Sa druge strane, Kremlj je nagovestio da bi bio spreman na razgovore ako bi se uvažili ruski bezbednosni interesi, uključujući demilitarizaciju Ukrajine i njenu neutralnost. To je direktno suprotno Šolcovoj viziji budućnosti Ukrajine kao snažno naoružane države unutar zapadne sfere uticaja.
Šolcova izjava pokazuje da Evropa ne želi da ostane po strani u pregovorima o Ukrajini, ali pitanje je koliko će EU zaista moći da utiče na krajnji ishod. Bez obzira na insistiranje Berlina, ključne odluke će verovatno biti donete u Vašingtonu i Moskvi, dok će evropske zemlje pokušavati da se pozicioniraju u skladu sa svojim interesima.
Dok se čekaju najavljeni pregovori u Rijadu, situacija na terenu ostaje nepromenjena – ukrajinska vojska se suočava sa sve većim izazovima, dok Rusija nastavlja sa ofanzivnim operacijama.
Ako SAD i Rusija u nekom trenutku zaista sednu za pregovarački sto, pitanje ostaje da li će Evropa imati snagu da nametne svoje zahteve ili će samo slediti odluke velikih sila.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
