Milovan Bojić, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, nabavio je brze testove na koronavirus „Biozek“ koji nisu pouzdani i koji su lažno predstavljeni da su proizvedeni u Holandiji – dok se zapravo prave u Kini, objavljuje KRIK.
Bojić je, kako piše ovaj portal, testove uvezao iz Severne Makedonije od kompanije čoveka koji je pod istragom za pranje novca, iznudu i kriminalno udruživanje.
[adsenseyu1]
Pre nego što su ovi testovi stigli u Institut „Dedinje“, u njemu se virusom korona zarazilo najmanje 80 ljudi, a do danas nije niko odgovarao za širenje zaraze u ovoj državnoj ustanovi koja zbrinjava najteže srčane bolesnike.
Kada je 6. aprila priznao da se koronavirus probio u ustanovu koju vodi i zarazio 67 zaposlenih i 14 pacijenata, direktor beogradskog Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” Milovan Bojić rekao je da će početi da testira svakog ko uđe u bolnicu.
Nakon dva dana, institut na čijem je čelu kupio je 300 “Biozek” testova na koronavirus od privatne kompanije “Sistina farmacija” iz Severne Makedonije, piše u fakturi do koje su došli novinari KRIK-a/OCCRP-ja.
Ovi testovi se širom sveta reklamiraju da su proizvedeni u Holandiji, da otkrivaju virus, a “Dedinje” ih je kupilo za 3.000 evra.
[adsenseyu4]
Problem je, međutim, višestruk: ovi testovi nisu pouzdani u otkrivanju koronavirusa, lažno se reklamiraju kao holandski proizvod, a kompanija od koje ih je Bojić kupio u vlasništvu je makedonskog biznismena koji je pod istragom za kriminal.
Kineski testovi prepakovani u „holandske“
Holandska kompanija “Inzek International Trading B.V” koja širom sveta prodaje “Biozek” testove, reklamira ih kao pouzdane testove za otkrivanje koronavirusa koji su proizvedeni u ovoj zemlji.
Istraživanje novinarske mreže Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP) objavljeno u sredu, međutim, pokazuje da testove zapravo proizvodi kineska firma “Hangzhou AllTest Biotech Co. LTD”.
Testovi su u Kini orginalno proizvedeni pod nazivom „Alltest“. Holandska kompanija ih zatim kupuje od kineske, pakuje kao brend “Biozek” i reklamira kao svoj proizvod, otkrili su novinari.
Iz holandske firme priznali su novinarima OCCRP-ja da su testovi proizvedeni u Kini i dan kasnije su na svom sajtu izbrisali lažni podatak o poreklu testova.
Nepouzdani u otkrivanju koronavirusa
Testovi “Biozek”, sem skrivanja porekla, lažno su reklamirani kao testovi koji mogu pouzdano da utvrde da li je neko zaražen koronavirusom.
Oni, zapravo, ne otkrivaju bolest, već prisutnost antitela koja organizam proizvodi boreći se sa virusom. Ovakvi testovi mogu da daju precizne rezultate na koronavirus tek četiri nedelje nakon što je osoba inficirana, pokazala su ispitivanja.
[adsenseyu1]
Kako je objavljeno na sajtu Svetske zdravstvene organizacije (SZO), istraživanja pokazuju da većina pacijenata počinje da razvija antitela tek u drugoj nedelji nakon što se pojave prvi simptomi na koronavirus.
“To znači da je dijagnoza kovida-19 na osnovu antitela često moguća jedino u fazi oporavka pacijenta, kada su mogućnosti za kliničku intervenciju ili prekid prenošenja bolesti već prošli”, navodi se na sajtu SZO.
Zato je i epidemiolog Predrag Kon iz Vladinog Kriznog štaba za suzbijanje koronavirusa rekao da se kod nas ne koriste ovakvi testovi, poznati i kao “brzi” ili “orijentacioni” testovi. “Jednostavno nismo ubeđeni da je to toliko korisno”, objasnio je Kon na konferenciji za medije 9. aprila – na dan kad su testovi stigli u “Dedinje”.
On je rekao da oni mogu biti od koristi tek kada prođe epidemija jer će tad moći da se utvrdi koliki procenat populacije je bio inficiran virusom, a da nije znao.
Testovi nabavljeni od biznismena koji je pod istragom za kriminal
Privatna kompanija “Sistna farmacija” u Skoplju, od koje je Institut “Dedinje” nabavio ove testove, deo je porodične kompanije jednog od najbogatijih severnomakedonskih biznismena Jordana Kamčeva koji je pod istragom za pranje novca, iznudu i kriminalno udruživanje.
[adsenseyu4]
U domaćoj javnosti Kamčev je pominjan nakon afere “Reket” u koju su uključeni i tamošnja bivša specijalna tužiteljka Katica Janev i nekadašnja rijaliti zvezda Bojan Jovanovski, poznatiji kao “Boki 13”. Kako su pisali mediji, Janev i Jovanovski su od Kamčeva iznuđivali novac, a zauzvrat bi mu pomogli u postupku koji je protiv njega pokrenulo Specijalno tužilaštvo.
Deo porodičnog biznisa Kamčeva je i bolnica “Adžibadem Sistina” koja je u medijima opisivana kao bolnica u kojoj je urađena prva operacija ugradnje veštačkog srca u Severnoj Makedoniji, a koju je vodio naš lekar zaposlen u toj klinici, Aleksandar Nikolić, koji je ranije godinama radio u Institutu “Dedinje”.
“Adžibadem Sistina” je na svom sajtu reklamirala “Biozek” brze testove, ali je taj oglas, na zahtev tamošnje Agencije za lekove i medicinska sredstva (MALMED), morala da povuče zbog neadekvatnog reklamiranja i bez prethodnog odobrenja ove institucije, rečeno je novinarima OCCRP-ja.
“Biozek” testovi stigli su u Institut “Dedinje” 9. aprila. Bojić je novinarima KRIK-a rekao da su oni korišćeni kao pomoćno sredstvo, a ne kao testovi koji jedini mogu da utvrde prisustvo virusa i naveo da je testiranje rađeno samo u hitnim slučajevima kako bi se sprečilo da u ustanovu dođu pacijenti pozitivni na ovaj virus.
Tvrdi i da Institut nije platio testove.
Iako je faktura izdata Institutu “Dedinje”, Bojić kaže da su testovi donirani i da je fakturu platio sponzor – čije ime nije otkrio.
“Kompletna dokumentacija – pismo o namerama, ugovor o donaciji, i swift o plaćanju nalazi se na Institutu”, rekao je Bojić za KRIK, ali je odbio novinarima da ih dostavi.
Niko nije odgovarao zbog koronavirusa u „Dedinju“
Uprkos tome što su iz vrha vlasti i Kriznog štaba danima govorili da ne sme da se dozvoli da virus uđe u zdravstvene i socijalne ustanove – to se ipak dogodilo.
Među njima je i Institut „Dedinje“ u kojem se broj zaraženih povećavao – prema poslednjim objavljenim informacijama najmanje stotinu pacijenata i zaposlenih u ovoj ustanovi se zarazilo koronavirusom.
Do danas nije utvrđeno kako je virus korona ušao u Institut „Dedinje“.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar obećao je na konferenciji za novinare 15. aprila da će ovaj slučaj biti ispitan i da će biti kažnjen svako za koga se utvrdi da je odgovoran, ali tek nakon što prođe pandemija.
“Imali smo izbor da zaustavimo bolnicu i da vodimo istragu, a za to vreme ne bi mogla da radi ustanova i ne bi mogli da budu zbrinuti pacijenti. Mi smo se opredelili za drugi način, da u najkraćem mogućem roku osposobimo ustanovu sa postojećim kadrom“, rekao je Lončar.
Bojić, koji je i devedesetih bio direktor Instiituta „Dedinje”, Lončarev je izbor i danas je ponovo na čelu ove institucije, a njegova živopisna biografija uključuje članstvo u Jugoslovenskoj levici (JUL) i suđenje za malverzacije upravo u ovoj ustanovi.
(Nova)
