Američki mediji objavili su materijal o situaciji na naftnom tržištu. Konkretno, govori se o velikim zemljama izvoznicama „crnog zlata“.
U materijalu objavljenom na Bloombergu autor piše da je poslednjih godina uočen neobičan trend.
U tekstu se navodi: „Čini se da je za većinu sveta prokletstvo imati velike rezerve nafte. Postoje zemlje u kojima postoje ogromne rezerve ugljovodonika, ali to često slabo utiče na dobrobit njihovih građana“.
[adsenseyu1]
Bloomberg navodi zemlje kao što su Angola, Kazahstan, Nigerija, Meksiko, Venecuela.
Istovremeno, autor primećuje da su druge zemlje koristile prisustvo nafte za brzi razvoj. Glavni primer su zalivske zemlje Katar, Kuvajt i Ujedinjeni Arapski Emirati, koje su već bogatije od Švajcarske.
Saudijska Arabija, Bahrein i Oman su na istom nivou sa Japanom ili Velikom Britanijom.
Štaviše, autor kaže da „naftna kletva“ već počinje da se širi i na prosperitetne zemlje. Konstatuje se da su se iste nacionalne zalihe Saudijske Arabije u periodu niskih cena nafte (2014-2018) smanjile za nekoliko stotina milijardi dolara.
[adsenseyu4]
Sa cenama nafte većim od 100 dolara po barelu, rezerve Rijada dostigle su 50% BDP-a. Do 2018. samo 10 odsto od procenta BDP-a je ostalo za njih.
Ako cene ne poskupe u bliskoj budućnosti, kraljevstvo će morati da se zaduži.
Autor navodi da se „naftna kletva“ može prevazići samo u jednom slučaju: Pravljenjem ozbiljne promene na ekonomskom planu, uključujući promene u razumevanju situacije od strane monarhija Persijskog zaliva.
Era u kojoj su zalivske države i njihovi suvereni fondovi za bogatstvo bili čarobni bankomati, spremni da plate najvišu cenu za kupovinu imovine na svim kontinentima, mogla bi da se završi.
U naftnom ratu koji je u toku, Saudijska Arabija ne može pobediti Rusiju, jer se cela njena privreda zasniva na nafti, što nije slučaj sa Rusijom. Kolateralna šteta ovog rata biće i propast američke naftne industrije koja se zasniva na vađenju nafte iz škriljaca.
Webtribune.rs
