Evropske države istražuju misteriozna oštećenja na tri kraka gasovoda Severni tok 1 i Severni tok 2.
Uzrok oštećenja je nepoznat, ali zvaničnici nisu odbacili mogućnost sabotaže. Kompanija koja upravlja Severnim tokom 1 kaže da su podvodne cevi istovremeno oštećene u jednom danu.
Oba gasovoda su u centru energetske borbe Moskve i Evrope. Bez obzira na uzrok oštećenja, neće biti problema u dotoku energenta, jer nijedan od gasovoda nije operativan.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Prethodno je Evropska unija optužila Rusiju da koristi restrikcije gasa kako bi ucenjivala Evropu, ali Moskva odbacuje optužbe.
Rusija ističe da je sankcije sprečavaju da na adekvatan način održava energetsku infrastrukturu.
U nemačkim medijima pojavili su se izveštaji u kojima se navodi da vlasti ne isključuju mogućnost potencijalnog napada na podvodnu gasnu mrežu. Verodostojnost ovakvih tvrdnji nemoguće je utvrditi u ovom trenutku.
Mete Frederiksen, danska premijerka, kaže da je još rano za bilo kakve zaključke, ali da je teško zamisliti da su višestruki kvarovi čista slučajnost.
Dmitrij Peskov, portparol Vladimira Putina, ruskog predsednika kaže da je „veoma zabrinut“ zbog čitave situacije i ne isključuje mogućnost sabotaže.
Gasovod Severni tok 1, sa dva paralelna kraka, prostire se u dužini od 1.200 kilometara ispod površine Baltičkog mora, od ruske obale nadomak Sankt Peterburga do severoistočne Nemačke.
Otvoren je 2011. i maksimalni kapacitet ovog gasovoda je 170 miliona kubnih metara gasa, koji se šalje iz Rusije za Nemačku.
Međutim, Moskva je potpuno obustavila isporuku gasa Evropi preko Severnog toka 1 u avgustu zbog neophodnih popravki.
Severni tok 2 proteže se paralelno sa prvim gasovodom i on je u ruskom vlasništvu. Izgrađen je u septembru 2021, ali nije pušten u rad jer je Nemačka odbila da ga odobri.
Projekat je u potpunosti zaustavljen samo nekoliko dana pre početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara. Iako nisu u funkciji, sadrže gas.
Uzroke kvarova ispituju nemačke, danske i švedske vlasti.
Operateri Severnog toka 2 upozorili su na nagli pad pritiska u gasovodu 26. septembra.
Danske vlasti upozorile su kapetane brodova da izbegavaju vode oko ostrva Bornholm u Baltičkom moru.
Slično upozorenje, nekoliko sati kasnije izdala je i švedska pomorska uprava. Iz kompanije Nord Strim AG, koja upravlja Severnom tokom 1, kažu da je nemoguće proceniti koliko vremena je potrebno da se popravi gasna transportna infrastruktura.
Cene energenata drastično su porasle otkako je Moskva napala Ukrajinu. Sve oskudnije zalihe dodatno bi mogle da utiču na porast troškova.
Domaćinstva u EU strahuju da ove zime neće moći da pokriju troškove grejanja.
Poljska pokušava da smanji energetsku zavisnost od Rusije, nekada glavnog evropskog snabdevača. Na severozapadu Poljske nedavno je svečano otvoren novi baltički gasovod.
Pristup norveškom gasu imaće bi države poput Slovačke, Češke i Poljske, čime se bi se smanjila potreba za energentima iz Rusije.
(bbc.com)
