Predsednikov kabinet je ignorisao preporuku za kažnjavanje još 15 brodova i firmi koji rade na završetku gasovoda „Severni tok 2”
Američki predsednik Džozef Bajden i njegova administracija zaprepastili su u petak uveče Kongres SAD najnovijom odlukom da ne uvedu nove sankcije „Severnom toku 2”, i to uprkos dva usvojena zakona koji to nalažu.
Prema dokumentu koji je iz Bajdenovog kabineta poslat kongresmenima „kasno u petak”, ali nije javno objavljen, stav je kabineta da se tačka na sankcije stavlja onim što je poslednjeg radnog dana u Beloj kući, 19. januara, potpisao Donald Tramp, prethodni predsednik SAD, preneo je „Volstrit džornal”, pozivajući se na uvid u izveštaj Stejt departmenta.
Naime, tri dana nakon isteka zvaničnog roka za objavljivanje spiska firmi koje namerava da sankcioniše u slučaju „Severni tok 2”, Bajdenova administracija izašla je samo sa dva imena, pritom se ne osvrćući na preporuke s Kapitol hila da se ovog puta pod sankcije stave brojne firme u Evropi i Nemačkoj, kao i tamošnja luka Mukran, glavni logistički centar „Severnog toka 2” na Baltiku.
Pod sankcijama sad tako su zvanično samo ruski brod „Fortuna” (koji upravo radi za preostaloj sekciji gasovoda u Danskoj) i njegov misteriozni vlasnik firma KVT-RUS.
Spisak „za sankcionisanje” s imenima 15 brodova i firmi – aktera završetka „Severnog toka 2” – koji su sastavili što Kongres, što Stejt department, Bela kuća ovog puta nije uvažila.
„Jasno ističemo već neko vreme da je ’Severni tok 2’ loš posao za Evropu i da kompanije rizikuju sankcije ako su angažovane”, izjavio je Ned Prajs, glavni portparol Stejt departmenta, u petak, samo nekoliko sati pre nego što je izveštaj Bajdenove administracije o temi sankcija za „Severni tok 2” dostavljen Kongresu.
Objava Bajdenovog kabineta izazvala je nevericu na Kapitol hilu.
„Današnja odredba o sankcijama je potpuno neadekvatna. Intencija Kongresa je jasna i ne može biti ignorisana. Dozvoljavanje na ovaj način da se gasovod završi ne predstavlja ništa drugo do pobedu za ruskog predsednika Vladimira Putina”, ocenio je Majkl Makol, rangirani član Komiteta za spoljne odnose Predstavničkog doma.
Reč je o zabrinjavajućoj i obmanjujućoj odluci administracije, nadovezao se Džim Riš, rangirani član Komiteta za spoljne odnose Senata. „Razočarani smo izveštajem Stejt departmenta o aktivnostima ’Severnog toka 2’. Zahtevamo momentalno objašnjenje”, dodao je Riš.
Republikanski senator Ted Kruz, jedan od ključnih predlagača dva američka zakona o sankcijama novom gasovodu, nije krio nelagodu.
„Zapanjujuće je da Bajdenova administracija startuje uručujući Putinu pobedu na kojoj je radio duže od decenije”, kazao je Kruz. Koprotagonista zakona o sankcijama, demokratska senatorka Džin Šahin poručila je u subotu da očekuje „brifing” od Bajdenove administracije o „dodatnim koracima koje oni mogu da preduzmu za zaustavljanje pretnje koju stvara završetak ’Severnog toka 2’”, preneo je „Volstrit džornal”.
Šta će dalje biti u Vašingtonu ovim povodom, zagonetka je. U međuvremenu, Vašington i Berlin započeli su pregovore o „Severnom toku 2”, preneo je američki dnevnik, bez mnogo detalja.
U međuvremenu, „Fortuna”, uz još tuce ruskih brodova, užurbano postavlja cevi južno od danskog ostrva Bornholm. Nedaleko od tog pomorskog gradilišta, još mnoštvo ruskih specijalizovanih brodova stoji u međunarodnim vodama na Baltiku, navodi Blumberg. Uporedo, švajcarska firma „Severni tok 2” zatražila je proteklog vikenda od Federalne agencije za navigaciju i hidrografiju (BSH) u Berlinu momentalnu aktivaciju dozvole za preostale radove (16 kilometara) u vodama Nemačke. Zahtev se razmatra, poručili su iz BSH.
I dok traje ova razroka trka „za” i „protiv” rusko-zapadnoevropskog gasovoda, zvanični Varšava i Kijev pozvali su američkog predsednika Džozefa Bajdena da „preduzme sva sredstva koja su mu na raspolaganju da spreči završetak tog projekta”, napisali su u zajedničkom pismu Zbignjev Rau i Dimitro Kuleba, šefovi diplomatije Poljske i Ukrajine. Istočnoevropskim apelima Vašingtonu, ali i Briselu, pridružila se i Litvanija.
Gradnju „Severnog toka 2” treba obustaviti do ruskih parlamentarnih izbora u septembru, kako bi pritisli Moskvu na demokratske reforme, poručio je Gabrielijus Landsbergis, šef diplomatije Litvanije.
Graditelji i finansijeri „Severnog toka 2” očekuju završetak radova na leto.
(politika.rs)
