Srbi podržavaju Rusiju ne toliko zbog iskrene ljubavi prema njoj ili zainteresovanosti za rusko društvo, kulturu i institucije, već zato što su kivni na Zapad.
To je izjavio Dimitar Bečev, istraživač na Univerzitetu Severna Karolina i autor nedavno objavljene knjige „Rivalska sila: Ruski uticaj u jugoistočnoj Evropi“ (Rival Power: Russia’s Influence in Southeast Europe).
[adsenseyu1]
Bečev je za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao da je Rusija daleko iza Zapada u ekonomskom i vojnom prisustvu na Balkanu, ali ima uticaj na oblikovanje narativa, pre svega u Srbiji, što ne košta mnogo.
„Dakle, sa ograničenim materijalnim resursima može se maksimalizovati učinak, odnosno da se dobro odigra sa slabom kartom. Ako pogledamo Srbiju, kao najbližu rusku saveznicu na Balkanu, kakva će ona biti članica EU? Da li će biti antiruski, hladnoratovski, borbeno nastrojena poput Estonije i Poljske? Ili će biti mnogo bliža zemljama članicama kao što su Grčka, Kipar, Bugarska i druge saveznice Rusije?“, kazao je Bečev.
Na pitanje šta Rusija želi da postigne na Balkanu i koliko je stanju da ostvari svoje ciljeve Bečev je rekao da je Rusija spešna u ostvarivanju ograničenih ciljeva.
[adsenseyu4]
„Ona ne želi da u potpunosti zameni Zapad u regionu, jer nema finansijska sredstva niti političku volju da to uradi. No, ona stvara probleme i destabilizuje region čime otežava nastojanja Zapada da ga stabilizuje i integriše“, dodao je.
Bečev je ocenio i da sadašnja retorika Kremlja protiv EU nije nužno njegova dugoročna politika.
„Na kraju krajeva, Rusija malo šta može da učini da bi sprečila proširenje Evropske unije na Balkan. Stoga će i ona možda nastojati da, zapravo, od toga profitira. Kao članica evropskog bloka, Srbija će biti kao Grčka, Mađarska ili Kipar – prijateljski nastrojena prema Moskvi“, dodao je.
[adsenseyu1]
On je rekao da Beograd pokušava da sedi na dve stolice, jer sarađuje sa NATO, ali o tome ćuti dok je u domaćim medijima mnogo više storija o saradnji sa Rusijom nego sa Severnoatlantskom alijansom.
„Moskva služi kao pokriće i za druga pitanja, kao što su evropske integracije, razgovori o normalizaciji odnosa sa Kosovom. Preterujući u medijima o vezama sa Rusijom, vlasti nastoje da ojačaju svoju patriotsku poziciju. Stoga se razlikuju medijska realnost i ona – stvarna. Naime, veze Srbije sa Zapadom su veoma jake, čak i u bezbednosti, a naročito u ekonomiji“, dodao je.
Srpske vlasti, prema rečima Bečeva, koriste Rusiju kao „adut kojim se, istovremeno, skreće pažnja sa važnih domaćih pitanja kao što su funkcionisanje demokratskih institucija, vladavina prava“ a „veze koje Srbija ima sa Rusijom daju joj izvestan manevarski prostor u Briselu, ali i drugim velikim evropskim prestolnicama“, kazao je.
[adsenseyu4]
Bečev je izrazio uverenje da će Srbija koliko god je moguće odugovlačiti sa odlukom o statusu Ruskog centra u Nišu jer je jasno da je teško zadovoljiti obe strane, i Zapad i Moskvu, ali da mu se čini da će „barem što se tiče Vučića, na kraju odbiti zahtev Rusije“.
„No, pitanje je kako će onda to iskoristiti u trgovini sa Briselom. Da li će to biti direktna trgovina po sistemu – usluga za uslugu“, rekao je dodajući da ne veruje da će Moskva ići tako daleko da zbog toga povuče podršku Srbiji u Savetu bezbednosti UN oko Kosova.
Bečev je rekao da ne veruje da je EU izgubila poluge uticaja na Balkanu jer se proces proširenja nastavlja i nema promene u ciljevima zemalja regiona da se priključe evropskom bloku.
„Nekako se podrazumeva da Evropska unija treba da nam donese ekonomski prosperitet i vladavinu prava i stoga su zahtevi prema njoj veoma visoki. Istovremeno, mnogo su manja očekivanja od Rusije, koja je uglavnom prisutna u medijima, u srcima i mislima ljudi – i to se računa kao uticaj“, rekao je.
Bečev je kazao i da su SAD postale prisutnije u regionu poslednje vreme, da su odigrale značajnu ulogu u formiranju Vlade Makedonije nakon višemesečne krize kao i da je jasan signal poslat i posetom potpredsednika SAD Pensa Crnoj Gori, ali da će i dalje Evropska unija imati glavnu reč u regionu.
(Beta)[adsenseyu5][adsenseyu5]
