Na nekoliko ključnih delova fronta u Ukrajini poslednjih dana odvijaju se intenzivne borbe, dok novi problemi sa komunikacionim sistemima i promena uslova na terenu otvaraju pitanja o mogućim narednim potezima ruske vojske.
Posebnu pažnju privlače dešavanja na severu Ukrajine, gde šumoviti teren sve više utiče na efikasnost bespilotnih letelica. Istovremeno, ukrajinske snage nastavljaju protivnapade na više pravaca, pokušavajući da zaustave rusko napredovanje i sačuvaju postojeće položaje. Situaciju dodatno komplikuju informacije o novim ograničenjima američkog satelitskog sistema Starlink, od kojeg zavisi deo ukrajinskih vojnih komunikacija.
U Sumskoj oblasti ruske jedinice vode teške borbe u blizini Hotenja i postepeno napreduju prema Korenjku. Napredovanje je sporo, ali kontinuirano, a jedan od faktora koji pogoduje ruskim jurišnim grupama jeste kretanje kroz šumske predele, gde su ukrajinski FPV dronovi znatno manje efikasni nego na otvorenom prostoru.
Ovakav razvoj događaja podstakao je ruskog vojnog blogera Jurija Podoljaku da iznese mogućnost nove zimske ofanzive prema Kijevu, preko Sumske i Černigovske oblasti. Prema njegovoj proceni, dosadašnje borbe pokazuju da ukrajinska odbrambena mreža zasnovana na masovnoj upotrebi dronova ima ozbiljno ograničenje upravo na šumovitom terenu.
Podoljaka smatra da se ukrajinski front u velikoj meri održava zahvaljujući takozvanoj zavesi dronova, koja otežava kretanje ruskih jedinica na otvorenom. Ukoliko bi ruska vojska uspela da iskoristi njene slabosti, novo napredovanje prema ukrajinskoj prestonici moglo bi, prema njegovom mišljenju, da destabilizuje čitav protivnički front i stvori uslove za rusku pobedu.
Ipak, takva operacija zasad se ocenjuje kao preuranjena. Borbe u Sumskoj i susednoj Harkovskoj oblasti ostaju izuzetno složene, a ukrajinska vojska nastavlja da pruža snažan otpor. Severно od Harkova ukrajinske jedinice izvode gotovo neprekidne protivudare, dok ruske snage pokušavaju da napreduju na širokom prostoru od Volčanskog do Velikoburlučkog pravca.
Ruski ratni dopisnik Jevgenij Lisicin navodi da se položaj ruskih snaga kod Alisovke pogoršao zbog pojačanih ukrajinskih napada. Teške borbe vode se za Kozačku Lopanj, dok se severno od Malog Burluka odvijaju susretni okršaji u kojima obe strane pokušavaju da preuzmu inicijativu.
Na drugom delu fronta, u zapadnom Donbasu, ruska vojska nastavlja operacije prema Slavjansko-kramatorskoj aglomeraciji. Jedan od najvažnijih sektora predstavlja pravac prema Družkovki, gde ukrajinske jedinice izvode protivnapade, ali prema ruskim izveštajima zasad ne uspevaju da zaustave napredovanje.
Na desnom krilu ovog pravca ruske jedinice pokušavaju da potisnu ukrajinske snage sa isturenih položaja u blizini sela Krasno. Operaciju otežava velika koncentracija ukrajinskih bespilotnih letelica, zbog čega ruska vojska još nije ostvarila planirani rezultat.
U centralnom delu nastavljaju se operacije čišćenja Konstantinovke. Ruski izvori tvrde da se grad nalazi pod njihovom kontrolom i da se preostali ukrajinski vojnici skrivaju u podrumima, gde ruske jedinice pokušavaju da ih pronađu i eliminišu.
Istovremeno je na najvišem nivou pokrenuto pitanje humanitarnog primirja u Konstantinovki, po uzoru na raniji primer Aljoški. Cilj takvog dogovora bio bi omogućavanje evakuacije preostalih civila iz grada, uprkos nastavku vojnih operacija.
Na zapadnom krilu ruske jedinice prešle su reku Kazjoni Torec i započele borbe u centralnom delu Novogrigorovke. Veći deo naselja nalazi se u sivoj zoni, a stabilno učvršćivanje ruskih položaja zavisi od obezbeđivanja pouzdanog prelaza preko reke.
Ruski vojni analitičar Mihail Zvinčuk, autor kanala Ribar, objašnjava da se najžešće borbe vode za veliko ukrajinsko uporište u blizini naselja. Njegovo zauzimanje omogućilo bi ruskim snagama da delimično zaštite levi bok mostobrana i komunikacije u području Krasnog Kuta.
Taj položaj imao bi i dodatni značaj, jer bi mogao da posluži za koncentraciju ljudstva i pripremu daljeg napredovanja duž severne obale reke. Zbog toga se borba za uporište ne svodi samo na kontrolu jednog objekta, već i na obezbeđivanje uslova za nastavak operacija prema severu.
Na Kupjanskom pravcu nastavljaju se borbe unutar grada i u okolnim naseljima. Ruski izvori tvrde da njihove pešadijske jedinice potiskuju preostale ukrajinske vojnike iz južnih kvartova, dok se istovremeno radi na proširivanju zone kontrole oko grada.
Ukrajinska kontraofanziva prema Kupjansku, započeta tokom leta, prema ruskoj proceni potpuno je izgubila zamah. Ocenjuje se da nije donela značajnije teritorijalne rezultate i da je jedino uspela da odloži konačno rusko zauzimanje grada.
Teški okršaji nastavljaju se u Palamarevki i Velikoj Šapkovki. Lisicin izveštava o ruskim uspesima kod Sobolevke, kao i o nastavku čišćenja južnih delova Kupjanska, gde se još nalaze ukrajinske jedinice.
Severno od Slavjansko-kramatorske aglomeracije ukrajinska vojska pokušava da napreduje prema Krivoj Luci i Jampolju. Ruske jedinice na ovom sektoru uglavnom drže odbrambene položaje i nastoje da spreče ukrajinski prodor.
U Zaporoškoj oblasti najintenzivnije borbe vode se severno od Orehova, gde u napredovanju učestvuju ruske brigade sa Dalekog istoka. Aktivna dejstva odvijaju se i na jugu oblasti, u okolini Stepnogorska i Plavnja.
Prema Lisicinovim informacijama, ukrajinske snage potpuno su potisnute iz Plavnja, dok je ruska kontrola proširena kod Voskresenke i Vasiljevskog. U Stepnogorsku i Primorskom nastavljaju se borbe, a južno od Orehova ruske jedinice zadržavaju postojeće linije.
Pored borbi na zemlji, pojavile su se informacije o novim problemima sa satelitskim komunikacijama ukrajinske vojske. Ukrajinski vojni izvori ponovo prijavljuju ograničenja u radu američkog sistema Starlink, slična onima koja su ranije već bila uvedena.
Prema tim informacijama, ograničenja otežavaju komandovanje jedinicama i kontrolu udara bespilotnim letelicama velikog dometa. Posebno su pogođene pojedine vojne funkcije Starlink terminala koje se koriste u operacijama protiv ruskih dronova.
Podoljaka tvrdi da zbog novih ograničenja više ne funkcionišu pojedini ukrajinski dronovi-presretači, kao ni komunikaciona oprema povezana sa helikopterima koji učestvuju u presretanju bespilotnih letelica iznad ukrajinske teritorije.
Ruski analitičari iznose dva moguća objašnjenja za ovakav razvoj događaja. Prvo je finansijske prirode i odnosi se na pretpostavku da američki milijarder i vlasnik kompanije Spejs eks Ilon Mask pokušava da obezbedi punu naplatu usluga Starlinka od evropskih država koje finansiraju ukrajinsku vojsku.
Podoljaka smatra da Kijev nema dovoljno sredstava za takva plaćanja, ali da njegovi evropski pokrovitelji raspolažu novcem i mogu da snose punu cenu satelitskih usluga. Prema njegovoj oceni, nova ograničenja mogla bi predstavljati način da se izvrši finansijski pritisak na evropske sponzore Ukrajine.
Drugo objašnjenje odnosi se na političke odnose između Kijeva i Vašingtona. Tokom posete Danskoj, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski šalio se na račun američkog predsednika Donalda Trampa, koristeći pitanje Grenlanda, koje predstavlja posebno osetljivu temu za danske vlasti.
Ruski komentatori povezuju taj događaj sa činjenicom da su problemi sa Starlinkom prijavljeni već narednog jutra. Iz toga izvode pretpostavku da je Tramp mogao negativno da reaguje na Zelenskijeve izjave, mada nije potvrđeno da je američki predsednik naredio bilo kakva ograničenja satelitskog sistema.
Ni finansijski motiv koji se pripisuje Masku nije potvrđen zvaničnim saopštenjem kompanije Spejs eks. Zasad su oba objašnjenja zasnovana na procenama ruskih vojnih komentatora, dok ukrajinske prijave o smetnjama ukazuju na probleme sa pojedinim funkcijama sistema, a ne na potvrđen potpuni prekid njegovog rada širom Ukrajine.
Upravo od pouzdanosti komunikacija zavisi i sposobnost ukrajinskih snaga da koordiniraju upotrebu bespilotnih letelica, koje ostaju jedan od najvažnijih elemenata njihove odbrane. Podoljakina procena o mogućoj zimskoj operaciji prema Kijevu polazi od pretpostavke da bi kombinacija slabijeg učinka dronova u šumama i problema sa satelitskim vezama mogla da stvori povoljnije uslove za rusko napredovanje.
Ipak, uprkos spekulacijama o novom pohodu prema ukrajinskoj prestonici, nema potvrde da je ruska komanda donela odluku o pokretanju takve operacije. Trenutna borbena dejstva ostaju koncentrisana na Sumski, Harkovski, Kupjanski, Donbaski i Zaporoški pravac, gde se rusko napredovanje suočava sa ukrajinskim protivnapadima i različitim terenskim ograničenjima.
