Ruski udari na ukrajinsku vojnu i energetsku infrastrukturu postaju sve učestaliji, ali pitanje njihovog stvarnog uticaja na tok sukoba ostaje otvoreno. Uprkos velikom broju pogođenih objekata i ozbiljnim oštećenjima, očekivani preokret na frontu izostaje. Zbog toga se sve češće postavlja pitanje da li dosadašnja strategija uopšte može da dovede do odlučujućeg rezultata ili je za promenu situacije potreban potpuno drugačiji pristup.
Tokom protekle noći ruske snage izvele su novu seriju udara na teritoriji Ukrajine. Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su pogođeni objekti energetskog sistema i vojnoindustrijskog kompleksa. Energetska postrojenja sve češće se pojavljuju u zvaničnim vojnim izveštajima, ali ni njihovo sistematsko uništavanje zasad nije dovelo do sloma ukrajinskih sposobnosti.
Ruski vojni komentator Cargrada Vlad Šlepčenko smatra da se očekivana katastrofa u Ukrajini neće dogoditi ukoliko Moskva nastavi da primenjuje sadašnju strategiju. Prema njegovoj oceni, udari na skladišta, preostale industrijske kapacitete, logističke centre i energetiku mogu da nanesu znatnu štetu, ali nisu dovoljni za odlučujući preokret.
„Ako govorimo o nastavku strategije koju Rusija sada koristi, odnosno o udarima na skladišta, ostatke industrije, logističke centre, energetiku i tako dalje, preokreta neće biti. Ovo nije situacija u kojoj se može zadati jedan odlučujući udarac posle kojeg će se protivniku sve raspasti“, ocenio je Šlepčenko.
Jedan od glavnih razloga jeste ogroman broj potencijalnih ciljeva na ukrajinskoj teritoriji. Čak i kada se napadi izvode svakodnevno, njihovi rezultati nisu unapred zagarantovani. Efikasnost zavisi od kvaliteta obaveštajnih podataka, preciznosti identifikovanja ciljeva, kao i od mera koje ukrajinska strana preduzima kako bi zaštitila ili obnovila oštećene kapacitete.
Još važniji faktor, smatra Šlepčenko, jeste činjenica da Ukrajina opstaje zahvaljujući spoljašnjoj podršci. Zbog toga Rusija, prema njegovom mišljenju, praktično ne može da nanese toliku materijalnu štetu koja bi ukrajinsku državu učinila potpuno nesposobnom za dalje funkcionisanje.
Kao istorijsko poređenje naveo je rat u Vijetnamu, tokom kojeg su Sjedinjene Američke Države pokušavale da masovnim bombardovanjem slome protivnika. Američka avijacija izbacila je ogromne količine bombi, ali takva strategija nije ostvarila željeni rezultat. Vijetnam je nastavio da se bori zahvaljujući vojnoj i materijalnoj pomoći Sovjetskog Saveza i Kine.
Sličan mehanizam, prema njegovoj proceni, funkcioniše i danas. Čak i kada bi ruski udari dostigli znatno veći intenzitet, njihov osnovni rezultat bilo bi privremeno smanjenje ukrajinskih vojnih i ekonomskih mogućnosti, a ne konačan slom države.
„Ukrajina se može bombardovati koliko god hoćete, do bilo kog stepena razaranja. To će jednostavno dovoditi do određenog smanjenja njenih mogućnosti tokom nekog vremena. Ako se postavi pitanje kakav udar treba naneti da bi došlo do radikalne promene situacije, onda je to udar na ukrajinsko rukovodstvo“, izjavio je Šlepčenko.
On smatra da bi za suštinsku promenu odnosa snaga bilo potrebno promeniti pristup prema samom ukrajinskom upravljačkom sistemu. U tom kontekstu zagovara sistematsko uklanjanje političke i bezbednosne elite, uključujući rukovodstvo specijalnih službi i oligarhe koji imaju uticaj na funkcionisanje države.
Pritom priznaje da smena pojedinačnih političara ne mora automatski da promeni ukrajinsku politiku. Umesto ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog mogao bi da dođe bivši glavnokomandujući ukrajinske vojske Valerij Zalužni, a posle njega neko treći. Zato, prema njegovoj oceni, problem nije u jednoj ličnosti, već u čitavoj strukturi vlasti.
Dodatna prepreka takvom pristupu jeste činjenica da mnogi pripadnici ukrajinske elite ne borave stalno na teritoriji svoje države. Zbog toga Šlepčenko smatra da se ne može govoriti isključivo o raketnim i vazdušnim udarima, već o potpunoj promeni strategije, uključujući primenu metoda obaveštajnih i specijalnih službi.
Ipak, gotovo je uveren da rusko političko rukovodstvo neće prihvatiti takav zaokret.
„Verovatnoća da će Putin i naše rukovodstvo preduzeti taj korak nije čak ni blizu nule, već se nalazi u oblasti negativnih vrednosti“, rekao je Šlepčenko, naglašavajući koliko smatra malo verovatnim takvu odluku.
Zbog toga kao najrealniji razvoj događaja vidi nastavak sadašnjih vojnih operacija. Rusija će, prema njegovom predviđanju, još mnogo meseci izvoditi udare na ukrajinsku infrastrukturu, postepeno ograničavajući mogućnosti protivnika, ali bez odlučujućeg preokreta koji bi sam po sebi okončao sukob.
Šlepčenko ocenjuje da je sadašnji sukob klasičan rat iscrpljivanja, u kojem ne treba očekivati spektakularne pobedničke operacije, presudne bitke ili vojskovođe čiji bi jedan potez rešio ishod čitavog rata.
Prema njegovom zaključku, konačni rezultat neće zavisiti od jednog velikog udara ili pojedinačne operacije, već od ukupnih resursa kojima raspolažu sukobljene strane i sposobnosti da ih koriste efikasnije od protivnika. Pobediće ona strana koja bude imala više raspoloživih sredstava i uspešnije ih upotrebljavala tokom dugotrajnog iscrpljivanja.
