Na više sektora ukrajinskog fronta tokom poslednja 24 sata zabeleženi su novi napadi, pokušaji proboja i borbe za važne komunikacije, dok se istovremeno pojavljuju upozorenja o mogućem razvoju događaja koji bi mogao da ima dalekosežne posledice i izvan zone neposrednih vojnih dejstava.
Posebna pažnja usmerena je na Zaporošku oblast, gde ruske jedinice nastoje da prošire kontrolisanu teritoriju i povećaju pritisak na ukrajinske odbrambene položaje. Istovremeno, borbe se nastavljaju u Donbasu, na severu Harkovske oblasti i u pograničnom području Sumske oblasti, a sve veću ulogu imaju bespilotne letelice i napadi na linije snabdevanja.
Najznačajniji razvoj događaja rusko Ministarstvo odbrane prijavilo je na zaporoškom pravcu, gde je saopštilo da su jedinice grupe snaga „Istok“ zauzele selo Vasiljkovо. U operaciji su učestvovali pripadnici 37. zasebne motostreljačke brigade 36. armije, formacije sastavljene od vojnika sa ruskog Dalekog istoka.
Prema ruskim vojnim podacima, tokom napredovanja zauzet je veliki ukrajinski utvrđeni rejon, sa rovovima, bunkerima i drugim odbrambenim položajima, ukupne površine približno 9,5 kvadratnih kilometara. Time je, kako tvrdi Moskva, probijena pripremljena linija odbrane i stvoren prostor za dalje operacije prema ukrajinskim položajima severno od Orehova.
Ruska strana navodi da su tokom napada uništena 22 kopnena robotska sistema, više od 50 teških heksakoptera tipa „Baba Jaga“, sedam oklopnih vozila i nekoliko automobila. Ukrajinski gubici u ljudstvu procenjeni su na gotovo jednu četu vojnika. Ove brojke nisu nezavisno potvrđene.
Vasiljkovo se nalazi zapadno od reke Verhnjaja Tersa, približno pet kilometara od Barvinovke. Upravo položaj sela daje dodatni značaj ruskom napredovanju, jer otvara mogućnost za povećanje pritiska na bok ukrajinskih jedinica koje brane prilaze Orehovu.
Vojni analitičari kanala „Vojna hronika“ ocenjuju da zauzimanje Vasiljkova stvara uslove za dalje napredovanje prema Barvinovki. Ruski vojni izvori posmatraju taj sektor kao priliku za proširivanje bočnog obuhvata ukrajinskih položaja sa istoka i ugrožavanje puteva kojima se dopremaju municija, oprema i pojačanja.
Takav razvoj događaja mogao bi da poveća pritisak na Orehov, jedno od glavnih ukrajinskih utvrđenih područja u Zaporoškoj oblasti. Proširivanje zone ruske kontrole severno od grada zato se ne posmatra samo kao lokalni uspeh, već kao deo šireg pokušaja slabljenja ukrajinskog odbrambenog sistema.
Ipak, stanje na ovom delu fronta ostaje predmet različitih procena. Institut za proučavanje rata osporio je ruske tvrdnje o kontroli Vasiljkova, ukazujući da se selo nalazi približno 18 kilometara od najbližeg nezavisno potvrđenog ruskog prodora. Zbog toga konačan obim teritorijalnih promena još nije pouzdano utvrđen.
Borbe oko Orehova nastavljaju se i na drugim pravcima. Posebno žestoki sukobi prijavljeni su kod Male Tokmačke, gde obe strane pokušavaju da zadrže ili poboljšaju položaje na terenu.
Ruski vojni kanal „Dva majora“ izveštava o lokalnim kontranapadima i borbama za šumske pojaseve, putne pravce i stabilno snabdevanje jedinica na prvoj liniji. Kontrola nad tim prostorima značajna je za održavanje položaja i mogućnost dopremanja rezervi tokom narednih operacija.
Dok se na jugu vode borbe za utvrđena područja, ukrajinski mediji počeli su da objavljuju upozorenja o mogućem snažnom ruskom napadu na Kijevsku hidroelektranu.
Postrojenje se nalazi kod Višgoroda, severno od Kijeva, a njegova brana formira Kijevsko akumulaciono jezero. Prema tvrdnjama koje su se pojavile u ukrajinskim medijima, ruske snage mogle bi da gađaju infrastrukturu elektrane.
Međutim, nisu predstavljeni zvanični podaci koji bi potvrdili takve planove. Nije poznato ni kada bi eventualni napad mogao da bude izveden, niti odakle potiču informacije o pripremama. Zvanični Kijev nije izneo objašnjenje ovih navoda.
Mogućnost udara na hidroelektranu otvara izuzetno ozbiljna pitanja, jer bi posledice zavisile od toga koji deo postrojenja bi bio pogođen.
Sa jedne strane, napad usmeren na proizvodne kapacitete mogao bi dodatno da pogorša snabdevanje električnom energijom Kijeva i okolne oblasti. Ukrajinski energetski sistem već predstavlja važan faktor u ukupnom toku sukoba, pa bi gubitak dodatnih proizvodnih kapaciteta povećao pritisak na elektroenergetsku mrežu.
Sa druge strane, eventualno rušenje brane moglo bi da izazove katastrofalne poplave i masovno stradanje civilnog stanovništva. U najalarmantnijim procenama pominje se opasnost za stotine hiljada ljudi, mada takve razmere posledica nisu potvrđene konkretnim hidrotehničkim proračunima.
Ruski komentatori smatraju da takav scenario ne odgovara planovima ruske vojne komande, upravo zbog ogromnih civilnih žrtava koje bi mogao da izazove.
Autori „Vojne hronike“ izneli su i pretpostavku da bi sam Kijev mogao da organizuje diverziju na hidroelektrani kako bi privukao međunarodnu pažnju i obezbedio nove tranše finansijske i vojne pomoći sa Zapada.
Za ovu tvrdnju nisu predstavljeni konkretni dokazi, pa mogućnost ukrajinske sabotaže ostaje spekulacija. Ipak, njeno pojavljivanje pokazuje koliko se pitanje bezbednosti velikih energetskih objekata koristi i u međusobnim političkim optužbama tokom sukoba.
Na severnom delu fronta ruske snage nastavljaju operacije u Sumskoj oblasti, gde se najintenzivnije borbe vode u blizini Hotina.
Ruska grupacija „Sever“ saopštila je da su njene jedinice tokom poslednja 24 sata napredovale svega 100 metara. Iako je reč o malom teritorijalnom pomeranju, borbe se nastavljaju u uslovima snažnog otpora i pokušaja obe strane da poboljšaju taktički položaj.
Istovremeno, na severu Harkovske oblasti ruske snage izvode napade na nekoliko odvojenih sektora, uključujući područja Lipaca, Vovčanska i Velikog Burluka.
Poseban sukob zabeležen je u blizini Podsrednjeg, odakle su, prema ruskim izveštajima, ukrajinske snage pokušale da pokrenu napad koristeći više jurišnih grupa 129. zasebne motorizovane brigade.
Ukrajinske jedinice kretale su se uz podršku oklopnih borbenih vozila i drugih transportnih sredstava. Ruski izvori tvrde da je pokušaj napredovanja odbijen, pri čemu je uništeno jedno oklopno vozilo kazahstanske proizvodnje i još tri vozila.
Na kupjanskom pravcu borbe se nastavljaju kod sela Sobolevka. Karakteristično za ovaj sektor jeste sve intenzivnija upotreba ruskih i ukrajinskih dronova, kojima obe strane pokušavaju da preseku dopremanje municije, hrane i drugih sredstava jedinicama na isturenim položajima.
Takva taktika dodatno otežava održavanje stabilnih linija snabdevanja, jer bespilotne letelice omogućavaju napade na vozila i manje transportne grupe i iza neposredne linije dodira.
U okolini Limana ruske jedinice nastavljaju napade na ukrajinske položaje, posebno u šumskim područjima južno od grada.
Ukrajinske snage pokušavaju da organizuju protivnapade i zaustave rusko napredovanje, ali ruski vojni izvori tvrde da ti pokušaji nisu doneli rezultate. Kontrola nad šumskim pojasevima i pristupnim pravcima ostaje jedan od važnih elemenata borbi u ovom području.
Na kramatorskom pravcu sukobi se vode na prilazima slavjansko-kramatorskoj aglomeraciji, jednom od najvažnijih preostalih ukrajinskih odbrambenih područja u Donbasu.
Ruske jedinice izvode udare na otkrivene ukrajinske položaje, dok ukrajinska vojska nastoji da zadrži unapred pripremljene odbrambene linije i komunikacije preko kojih se snabdevaju njene jedinice.
Posebno su aktivne ruske formacije na sektoru Družkovke. Pripadnici 33. puka ruske vojske objavili su video-snimke najnovijih napada na ukrajinsku pešadiju i kopnene bespilotne sisteme.
Snimci pokazuju značaj koji su robotske platforme dobile u savremenim borbenim dejstvima, posebno u zadacima transporta i podrške jedinicama na položajima izloženim stalnim napadima dronova.
Ruska vojska istovremeno pokušava da priđe slavjansko-kramatorskoj aglomeraciji sa juga, napredujući iz pravca Dobropolja. Time se pritisak na ukrajinski odbrambeni sistem širi na više pravaca, umesto da bude ograničen na jedan sektor.
Situaciju u Donbasu trenutno karakteriše sporo pomeranje linije fronta, intenzivna aktivnost bespilotnih letelica i neprekidna smena napada i protivnapada.
Za razliku od većih manevarskih operacija, borbe se sve češće svode na osvajanje pojedinačnih utvrđenja, šumskih pojaseva i saobraćajnica. Upravo zbog toga napredovanje može biti veoma sporo, dok gubici u ljudstvu i tehnici ostaju značajni.
Na zaporoškom pravcu ruske snage nastoje da eventualne teritorijalne dobitke pretvore u pritisak na Barvinovku i Orehov, dok se na severu i u Donbasu nastavlja borba za komunikacije i logističke pravce. Od ishoda tih operacija zavisiće mogućnost obe strane da u narednom periodu održavaju položaje, dopremaju rezerve i pokreću nove napade.
