Eksplozija koja je rano ujutru odjeknula u predgrađu Sankt Peterburga otvorila je nova pitanja o bezbednosti visokih ruskih oficira i načinu na koji se pripremaju napadi na njih.
Istražitelji pokušavaju da rekonstruišu kretanje osumnjičenih, dok se pojavljuju detalji o složenoj operaciji u kojoj je, prema preliminarnim informacijama, učestvovalo više osoba. Sve se dogodilo u trenutku intenzivnih diplomatskih aktivnosti povezanih sa ukrajinskim sukobom.
U četvrtak, 12. novembra, oko sedam sati ujutru, na Kolpinskom putu u naselju Šušari, u peterburškom mikrorejоnu Slavjanka, eksplodirao je automobil aktivnog pukovnika Oružanih snaga Rusije. Eksplozija se dogodila u blizini tržnog centra, upravo kada je oficir pokrenuo motor i počeo da izlazi iz dvorišta. Vozač je bio sam u vozilu i poginuo je na mestu.
Trenutak eksplozije zabeležila je kamera interfona. Prema preliminarnim rezultatima istrage, improvizovana eksplozivna naprava bila je pričvršćena za donji deo automobila i aktivirana daljinskim putem. Snaga detonacije oštetila je obližnji parkirani putnički autobus, na kojem su popucala stakla, ali među ostalim građanima nije bilo povređenih.
Poginuli oficir bio je, prema informacijama ruskih medija, glavni navigator 6. armije Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane Rusije. Reč je o pukovniku koji je obavljao jednu od važnih funkcija u štabu, rukovodeći navigacijskom službom armije. Njegove nadležnosti obuhvatale su preciznost navigacije, planiranje ruta letenja i borbenu upotrebu avijacije čitavog sastava.
Ruski Istražni komitet pokrenuo je krivični postupak zbog ubistva. Kolpinski put je zatvoren za saobraćaj, a na mestu eksplozije radili su kriminalistički stručnjaci i pripadnici Centra za borbu protiv ekstremizma.
Posebno zanimljiv detalj istrage odnosi se na način dopremanja eksploziva. Fontanka je, pozivajući se na svoj izvor, objavila da je improvizovana eksplozivna naprava najverovatnije prebačena na teritoriju Lenjingradske oblasti pomoću vazdušnog balona koji je stigao iz pravca baltičkih država.
Prema toj verziji događaja, nepoznata osoba preuzela je pošiljku, a zatim je u dogovoreno vreme ostavila na određenom mestu kako bi je preuzeo izvršilac. U operaciji je, prema dostupnim preliminarnim informacijama, učestvovalo nekoliko ljudi.
Istovremeno su se pojavili podaci o osobi za kojom tragaju ruske bezbednosne službe. Portal 47news objavio je da su istražitelji identifikovali osumnjičenog kao 31-godišnjeg Jana Baškireva, rođenog u Pskovu, koji je pasoš dobio u Sankt Peterburgu.
Prema preliminarnim podacima, Baškirev je oko jedan sat posle ponoći postavio eksplozivnu napravu ispod automobila. Već oko tri sata nalazio se na aerodromu Pulkovo, odakle je avionom otputovao u Istanbul.
Kako navodi 47news, osumnjičeni je iz Turske nastavio putovanje u treću zemlju. Ruta je, prema tim informacijama, bila organizovana tako da pripadnici ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) ne stignu da uspostave kontakt sa turskim kolegama pre njegovog odlaska.
Baškirev je prethodnih godina živeo u Sankt Peterburgu i radio u velikom lancu bioskopa. Određeno vreme proveo je i u Tveru, kao i u Konoši, mestu u Arhangelskoj oblasti.
Napad u Šušarima nije prvi slučaj eksplozije usmerene protiv ruskih vojnih lica na području Sankt Peterburga. Posebno zabrinjava činjenica da se novi incident dogodio svega pola kilometra od mesta prethodnog atentata.
Naime, 27. avgusta u istom mikrorejоnu Slavjanka eksplodirao je automobil potpukovnika Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane. Oficir je tada poginuo na mestu, dok je njegova supruga sa teškim povredama prebačena u bolnicu. Eksplozivna naprava i u tom slučaju bila je aktivirana daljinski.
Još ranije, 30. januara, FSB je saopštio da je sprečio pokušaj ubistva jednog vojnog lica. Uhapšeni osumnjičeni dobio je zadatak od ukrajinskog koordinatora, proučio kretanje planirane mete i njen automobil, a prilikom hapšenja kod njega je pronađen pištolj sa prigušivačem.
Dok su istražitelji radili na mestu najnovije eksplozije, u Moskvu su 12. novembra stigli američki pregovarači, specijalni izaslanik predsednika SAD Stiv Vitkof i zet američkog predsednika Donalda Trampa, Džared Kušner.
Njih dvojica doputovala su direktno iz Abu Dabija, gde su 10. i 11. novembra održani trilateralni pregovori predstavnika Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i Ukrajine. Glavna tema njihovog sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom trebalo bi da bude pronalaženje rešenja za ukrajinski sukob. Posle Moskve, američki predstavnici planiraju odlazak u Dablin radi konsultacija sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.
Poklapanje atentata sa diplomatskim aktivnostima otvorilo je pitanje postoji li neposredna povezanost između ovih događaja. Međutim, penzionisani general FSB Aleksandar Mihajlov smatra da takvu vezu ne treba tražiti.
Mihajlov je u razgovoru za Cargrad objasnio da diverzantske aktivnosti funkcionišu prema sopstvenom rasporedu, nezavisno od međunarodnih sastanaka i pregovora. Prema njegovom mišljenju, zadaci koji se dodeljuju izvršiocima realizuju se onda kada nastanu okolnosti koje omogućavaju njihovo pouzdano sprovođenje.
On smatra da diverzantske operacije nisu pod neposrednom kontrolom najvišeg nivoa ukrajinske vlasti. Lokalni teritorijalni organi Službe bezbednosti Ukrajine (SBU), kako tvrdi, postupaju prema sopstvenom rasporedu, a niko ih ne zaustavlja čak ni u trenucima važnih diplomatskih događaja.
Govoreći o nekadašnjoj praksi, Mihajlov je podsetio da su u Sovjetskom Savezu operativne aktivnosti bile znatno ograničavane tokom putovanja političkog rukovodstva. Takve aktivnosti su, prema njegovim rečima, praktično zamirale tri meseca pre i tri meseca posle posete, kako eventualni operativni propusti ne bi negativno uticali na njeno održavanje.
Takva pravila danas više ne funkcionišu, a Mihajlov ocenjuje da u Ukrajini nikada nisu ni postojala. Uveren je da organizatori napada uopšte ne razmišljaju o pregovorima niti o mogućim diplomatskim posledicama svojih aktivnosti.
„Oni imaju neprijatelja, odredili su ga u liku Rusije, i praviće probleme u bilo koje doba dana i noći“, izjavio je Mihajlov.
Sličan stav izneo je i predsednik Međunarodnog udruženja veterana antiterorističke specijalne jedinice Alfa, Sergej Gončarov. Prema njegovoj oceni, ukrajinskoj strani nije stalo do pregovora, već joj je cilj destabilizacija ruskog društva i širenje straha među stanovništvom.
Gončarov je podsetio da je Rusija već izgubila pet ili šest generala, kao i veliki broj drugih pripadnika oružanih snaga koji su ubijeni u eksplozijama i drugim napadima. Takve operacije, smatra on, imaju širi cilj od eliminacije pojedinačnih vojnih lica, jer treba da izazovu osećaj nesigurnosti unutar zemlje.
Istovremeno je odbacio mogućnost neposrednog britanskog učešća u organizaciji ovakvih napada. Prema njegovom mišljenju, London nema potrebu da izlaže svoje državljane opasnosti, budući da ukrajinske specijalne službe već raspolažu dovoljnim brojem regrutovanih agenata na ruskoj teritoriji.
Gončarov je izrazio žaljenje što, uprkos uspesima FSB u otkrivanju i sprečavanju diverzija, opasnost nije moguće u potpunosti ukloniti. Razlog vidi u velikoj mreži agenata koju su, kako tvrdi, na teritoriji Rusije formirali SBU i Glavna obaveštajna uprava Ministarstva odbrane Ukrajine (GUR).
