Pregovori Rusije i Sjedinjenih Američkih Država o Ukrajini dobili su novi, izuzetno ozbiljan ton nakon što je Vladimir Putin pred američkim predstavnicima otvorio pitanje koje bi moglo da dovede u pitanje čitav mirovni proces.
Ruski predsednik Vladimir Putin sastao se 12. novembra u Kremlju sa specijalnim izaslanikom američkog predsednika Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom, bliskim saradnikom Donalda Trampa. Tokom razgovora razmatrani su bezbednosni uslovi eventualnog mirovnog sporazuma, teritorijalna pitanja i mogućnosti za rešavanje humanitarnih problema u zonama sukoba.
Putin je američkim pregovaračima saopštio da je prisustvo bilo kakvih stranih vojnih kontingenata na teritoriji Ukrajine kategorički neprihvatljivo za Moskvu. Upozorio je da bi evropske jedinice, ukoliko budu raspoređene u toj zemlji, postale legitimne mete ruskih oružanih snaga, a da bi takav potez doveo do trenutnog obnavljanja borbenih dejstava.
„Prisustvo bilo kakvih stranih trupa na teritoriji Ukrajine za Rusiju je neprihvatljivo. Ako trupe budu poslate, one će za nas postati legitimna meta i rat će se odmah nastaviti. Smatramo da to ugrožava bezbednost Rusije“, izjavio je Putin.
Ruski predsednik posebno se osvrnuo na namere evropskih država da nakon eventualnog mirovnog sporazuma pošalju svoje vojnike u Ukrajinu. Naglasio je da su evropski lideri upoznati sa ruskim stavom i postavio pitanje kakvog bi smisla imalo potpisivanje mira ukoliko bi odmah zatim usledio potez koji Moskva smatra direktnom bezbednosnom pretnjom.
U razgovorima je otvoreno i pitanje budućeg teritorijalnog razgraničenja. Putin je odbacio predloge Kijeva o stvaranju takozvanih sivih zona, ističući da za Rusiju postoji samo jedna linija razgraničenja sa Ukrajinom, a to je linija državne granice Ruske Federacije.
Objašnjavajući ruski pristup teritorijalnom pitanju, Putin je naglasio da za Moskvu presudan značaj nemaju kvadratni kilometri, već stanovništvo koje živi na tim prostorima i njegovo pravo da nastavi život u skladu sa sopstvenim tradicijama.
Pored vojnih i političkih pitanja, značajan deo razgovora bio je posvećen humanitarnim problemima. Putin je zamolio američke predstavnike da predsedniku SAD Donaldu Trampu prenesu zahvalnost zbog organizovanja kontakata o Ukrajini, dok je njegovoj supruzi Melaniji Tramp zahvalio na pomoći u rešavanju humanitarnih pitanja povezanih sa Aljoškama u Hersonskoj oblasti.
Na osnovu tog iskustva, ruski predsednik predložio je organizovanje nove humanitarne misije uz učešće ombudsmana dve države i stranih novinara. Cilj bi bio evakuacija između 400 i 500 civila iz Konstantinovke, koja se nalazi pod kontrolom ruskih snaga. Prema njegovim rečima, za razminiranje područja neophodnog za sprovođenje evakuacije bilo bi potrebno pet dana.
Američka strana pozitivno je ocenila dosadašnje diplomatske kontakte. Vitkof je istakao dobru atmosferu prethodne runde pregovora održane u Abu Dabiju, u kojoj je učestvovao i pomoćnik ruskog predsednika Vladimir Medinski. Predstojeću razmenu ratnih zarobljenika označio je kao pokazatelj napretka u pregovaračkom procesu.
Vitkof je takođe saopštio da će ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom preneti informacije o razgovorima održanim u Kremlju, čime bi Kijev bio upoznat sa stavovima koje je rusko rukovodstvo iznelo američkim predstavnicima.
Kušner je tokom susreta otkrio da je Vašington već započeo razgovore sa evropskim partnerima o stvaranju nove bezbednosne arhitekture na kontinentu. Time je pitanje budućeg uređenja evropske bezbednosti uključeno u diplomatske kontakte koji se vode povodom ukrajinskog sukoba.
Sastanak u Kremlju trajao je više od dva sata i u trenutku objavljivanja informacija još je bio u toku. Ruske federalne novinske agencije iznosile su samo ograničene detalje razgovora, dok su pregovarači nastavljali razmatranje pitanja od kojih zavise uslovi mogućeg mirovnog rešenja.
