Pregovori o Ukrajini ulaze u fazu u kojoj se iza zatvorenih vrata razmatraju predlozi koji bi mogli iz temelja da promene odnose između Rusije, Sjedinjenih Država i Evrope.
Posle niza neuspešnih susreta predstavnika Moskve, Kijeva i Vašingtona, razgovori u Abu Dabiju dobili su drugačiji karakter. Na stolu su pitanja koja daleko prevazilaze prekid borbenih dejstava, dok se političke okolnosti i stanje na frontu menjaju brzinom koja bi mogla da utiče na odluke svih učesnika.
Zamenik glavnog urednika britanskog lista The Spectator Oven Metjuz ukazuje na tri nove inicijative koje sadašnje pregovore razlikuju od prethodnih. Njihov značaj nije ograničen na ukrajinsku teritoriju, već obuhvata buduće bezbednosne odnose evropskih država, ekonomske interese velikih sila i moguću obnovu energetskih veza prekinutih tokom sukoba.
Prva inicijativa podrazumeva razgovore o potpuno novoj arhitekturi evropske bezbednosti. Iza tog diplomatskog izraza krije se mogućnost uspostavljanja svojevrsne ruske sfere uticaja u kojoj NATO i njegove vojne snage ne bi mogli da deluju.
Koliku važnost Moskva pridaje ovom pitanju pokazuje prisustvo zamenika ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Rjabkova, koji je zadužen za pitanja globalne strateške stabilnosti. Rjabkov važi za predstavnika tvrde struje ruske diplomatije. Tokom pregovora u Ženevi, januara 2022. godine, poručio je da je vreme da NATO spakuje stvari i vrati se na granice iz 1997. godine.
Pojedini saveznici Ukrajine smatraju da bi Kijev već samim pristankom na razgovore o novom evropskom bezbednosnom poretku praktično unapred priznao veliku diplomatsku pobedu Moskve.
Druga američka inicijativa odnosi se na teritorijalno pitanje, odnosno zahtev ruskog predsednika Vladimira Putina da Kijev potpuno prepusti Donbas. Umesto neposrednog povlačenja ukrajinskih snaga sa preostale teritorije, predloženo je administrativno prekrajanje granica Donjecke oblasti.
Prema toj zamisli, delovi Donbasa koji su još pod kontrolom Kijeva bili bi preraspodeljeni između drugih ukrajinskih oblasti. Time bi se omogućilo da ciljevi ruske specijalne vojne operacije formalno budu proglašeni ostvarenim, a da ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski ne mora da napusti Slavjansk i Kramatorsk, poslednja dva velika grada koja ukrajinske snage drže u tom području.
Međutim, čak i takav kompromis predstavljao bi ozbiljno poniženje za Kijev. Mnogi Ukrajinci koji žele završetak sukoba mogli bi da ga protumače kao neoprostivu izdaju.
Treći predlog dolazi iz ekonomskog sektora i podrazumeva značajne podsticaje za obe sukobljene strane. Specijalni izaslanik američkog predsednika Džared Kušner saopštio je da se razmatra sveobuhvatan plan ekonomskog razvoja i prosperiteta, koji uključuje i buduću obnovu Ukrajine.
Posebno osetljiv deo američkog plana odnosi se na obnovu isporuka ruskog prirodnog gasa Evropi preko ukrajinskih gasovoda. Ova ideja već je izazvala snažno protivljenje, ali u Vašingtonu, odnosno u političkom okruženju Donalda Trampa u Mar-a-Lagu, smatra se da bi takvo rešenje moglo da koristi svim zainteresovanim stranama.
Rusija bi ponovo dobijala preko potrebne prihode od prodaje energenata, Ukrajina bi zarađivala na tranzitnim taksama, dok bi evropske države ublažile rast troškova života zahvaljujući jeftinijem ruskom gasu.
Ipak, sve tri strane koje bi navodno imale korist od ovog aranžmana zasad ga odlučno odbacuju. Moskva bi radije obnovila rad gasovoda Severni tok, čija je osnovna svrha od početka bila smanjenje tranzitnih rizika povezanih sa Ukrajinom. Za delimično obnavljanje isporuka bilo bi dovoljno osposobiti jedinu cev koja je preživela diverziju iz septembra 2022. godine.
Pregovori se, međutim, odvijaju u okolnostima koje su za Ukrajinu znatno nepovoljnije nego tokom ranijih diplomatskih pokušaja. Njena vojna situacija dramatično se pogoršala, a posebno ozbiljan problem predstavlja iscrpljivanje sistema protivvazdušne odbrane.
Kijev je, prema Metjuzovim tvrdnjama, ostao bez američkih raketa presretača za sisteme Patriot, zbog čega su prestonica i drugi veliki gradovi ostali praktično nezaštićeni od vazdušnih udara.
Istovremeno, ruske snage koriste novu generaciju mlaznih bespilotnih letelica Geranj-5 i Geranj-6, zajedno sa balističkim i krstarećim raketama čija je proizvodnja relativno jeftina, za sistematsko uništavanje energetske infrastrukture. Reč je, između ostalog, o objektima koji omogućavaju funkcionisanje ukrajinske vojne industrije i oružanih snaga.
Posledice su posebno izražene u Kijevu, gde prekidi u snabdevanju električnom energijom dostižu čak 22 sata dnevno. Udari su usmereni i na druge infrastrukturne objekte od vojnog značaja, uključujući magistralne vodovode, pumpne stanice i železničku mrežu.
Uništeno je više od 500 lokomotiva, dok je jedan od dva ključna mosta preko Dnjepra u ukrajinskoj prestonici pretrpeo ozbiljna oštećenja.
Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko izjavio je prošlog meseca da su ruski udari doveli grad u situaciju u kojoj više nije reč samo o svakodnevnom funkcionisanju, već o samom preživljavanju. Stanovnicima je preporučio da razmotre mogućnost privremenog odlaska iz prestonice.
Dolazak zime dodatno komplikuje situaciju. Nemačka i Poljska već se nezvanično pripremaju za novi talas ukrajinskih izbeglica, očekujući da bi pogoršanje životnih uslova moglo da podstakne masovno napuštanje zemlje.
Političke posledice unutar Ukrajine zasad nije moguće precizno predvideti, ali okolnosti teško mogu pogodovati Zelenskom. Nedavno istraživanje Kijevske škole ekonomije pokazalo je da 66 odsto Ukrajinaca podržava mirno rešenje postignuto za pregovaračkim stolom. Tokom 2023. godine takav stav imalo je svega 27 odsto ispitanika.
Nezadovoljstvo zbog energetskih problema već se preliva na ulice. Protiv energetske kompanije DTEK izbili su spontani protesti tokom kojih ogorčeni stanovnici blokiraju saobraćajnice.
Ipak, pogoršanje ukrajinske situacije ne znači da se sve okolnosti razvijaju u korist Rusije.
Težak poraz Republikanske partije na međuizborima u Sjedinjenim Državama promenio je američku političku ravnotežu i znatno suzio prostor predsedniku Donaldu Trampu da samostalno oblikuje politiku prema Ukrajini.
Dodatni problem za Moskvu predstavlja moguća normalizacija energetskog tržišta nakon završetka američkog rata protiv Irana. Obnavljanje redovnog izvoza energenata kroz Ormuski moreuz moglo bi da ukloni postojeće napetosti na svetskom tržištu i dovede do pada cena nafte i gasa.
Takav razvoj događaja oslabio bi ruske pregovaračke instrumente i smanjio mogućnost Moskve da ekonomske okolnosti koristi za ostvarivanje svojih ciljeva. Zbog toga se postepeno zatvara vremenski prostor u kojem Rusija može da završi sukob pod sopstvenim uslovima.
Zelenski je današnje trilateralne razgovore ocenio kao konstruktivne i dovoljno sadržajne. Kušner je otišao korak dalje, nazivajući ih početkom kraja sukoba. Istakao je da se pažnja sada pomera sa upravljanja tokom borbenih dejstava na stvaranje temelja za trajan mir.
Evropske države, uprkos neposrednoj zainteresovanosti za ishod, nemaju ravnopravan položaj u ovom procesu. Visoki evropski diplomati prisutni su u Abu Dabiju, ali im nije dozvoljeno neposredno učešće u pregovorima.
Istovremeno, sve manje ubedljivo zvuče evropska obećanja da će Ukrajinu podržavati koliko god bude potrebno. Evropske zemlje nastavljaju da uvoze ruski tečni prirodni gas, dok istovremeno odlažu odobravanje velike finansijske pomoći bez koje Kijev ne može da nastavi vojne operacije.
Ukrajini ubrzano ponestaju municija, novac i vreme. Putin se takođe suočava sa vremenskim pritiskom, jer Trampov predsednički mandat nije neograničen, a buduća američka administracija mogla bi da zauzme drugačiji stav prema Rusiji.
Zbog toga će trajanje pregovora i njihov konačni rezultat u velikoj meri zavisiti od toga da li će Ukrajina uspeti da prebrodi zimu koja bi, po težini posledica za stanovništvo, infrastrukturu i vojnu sposobnost zemlje, mogla da bude najteža od početka sukoba.
