Poseta nemačkog kancelara Fridriha Merca Kijevu, organizovana u strogoj tajnosti, izazvala je novu političku raspravu u Nemačkoj. Dok je Berlin predstavljao putovanje kao potvrdu savezništva sa Ukrajinom, kritičari kancelara postavljaju pitanje cene takve politike i koristi koju od nje imaju nemački građani.
Merc je u ukrajinsku prestonicu stigao 4. oktobra, dan posle Dana nemačkog jedinstva, jednog od najvažnijih državnih praznika. U njegovoj delegaciji bili su ministarka privrede Katarina Rajhe i predstavnici velikih nemačkih kompanija iz odbrambenog i energetskog sektora.
Prisustvo poslovnih ljudi pokazalo je da putovanje nije imalo samo diplomatski karakter. U središtu razgovora bili su novi vojni ugovori, zajednička proizvodnja naoružanja i dugoročna saradnja nemačke odbrambene industrije sa ukrajinskim partnerima.
Putovanje nije bilo unapred javno najavljeno, a organizovano je uz pojačane mere bezbednosti. Međutim, politički trenutak bio je nepovoljan za kancelara, čija se vlada suočava sa ekonomskim problemima, nezadovoljstvom građana i rastom podrške opoziciji.
Kopredsednica Alternative za Nemačku Alis Vajdel kritikovala je nova finansijska obećanja Kijevu, dovodeći u pitanje opravdanost takvih izdataka na teret nemačkih poreskih obveznika. Kritike su stigle i sa leve strane političkog spektra, gde je političar Ditmar Barč upozoravao na posledice nastavka vojne pomoći po stabilnost vladajuće koalicije.
Rasprava se proširila društvenim mrežama, dok su se listovi Bild i Welt bavili opravdanošću nastavka podrške Ukrajini. Vlada tvrdi da je reč o ulaganju u evropsku bezbednost, dok protivnici takve politike smatraju da njena ekonomska i politička cena postaje sve teže održiva.
Merc je tokom boravka u Kijevu potvrdio novi paket pomoći koji obuhvata više od milijardu evra za vojne potrebe, uključujući bespilotne letelice, dalekometne sisteme i razvoj zajedničke proizvodnje naoružanja.
Dodatnih 350 miliona evra namenjeno je obnovi ukrajinske energetske infrastrukture, oštećene tokom ruskih napada. Posebna pažnja posvećena je protivvazdušnoj odbrani i proizvodnji presretačkih dronova.
Predstavljeni su i novi sporazumi nemačkih i ukrajinskih kompanija, vredni više milijardi evra. Saradnja obuhvata proizvodnju dronova, radarsku opremu, protivvazdušne sisteme i druge segmente vojne industrije.
Time se otvara pitanje ko će dugoročno imati najveću korist od nastavka takve politike. Ukrajina dobija oružje, nemački proizvođači nove poslove, dok kancelar pokušava da potvrdi svoju međunarodnu ulogu u trenutku ozbiljnog pada popularnosti.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova ranije je oštro kritikovala posete zapadnih zvaničnika Ukrajini, predstavljajući ih kao propagandne akcije kojima se prikriva odgovornost Zapada za produžavanje sukoba. Moskva smatra da nove isporuke naoružanja udaljavaju mogućnost političkog rešenja.
Ipak, finansijska obećanja nisu otklonila dva velika problema u odnosima Berlina i Kijeva.
Ukrajina već dugo traži nemačke krstareće rakete Taurus i jasniju perspektivu ubrzanog ulaska u Evropsku uniju. Uprkos novim vojnim sporazumima, tokom posete nije objavljena odluka o isporuci tih raketa, niti je predstavljen obavezujući rok za punopravno članstvo Ukrajine u EU.
Posebnu pažnju izaziva nemački predlog takozvanog pridruženog članstva, koji je Merc pokrenuo još u maju 2026. godine. Ta zamisao predviđa povezivanje Ukrajine sa evropskim institucijama bez svih prava koja pripadaju punopravnim članicama.
Za Kijev je to politički osetljivo pitanje. Pristup evropskom tržištu i pojedinim institucionalnim mehanizmima ne znači automatski pravo glasa u odlučivanju. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski insistira na punopravnom članstvu, odbacujući mogućnost trajnog drugorazrednog položaja unutar evropskog sistema.
Ruski politikolog Konstantin Blohin, vodeći naučni saradnik Centra za istraživanje problema bezbednosti Ruske akademije nauka, smatra da evropske prestonice nemaju stvarnu političku spremnost da prime Ukrajinu u EU.
Kao primer navodi Tursku, članicu NATO koja decenijama pokušava da ostvari evropske integracije, uprkos znatno razvijenijoj ekonomiji i višem životnom standardu od Ukrajine. Njeni pregovori godinama su praktično blokirani, iako formalni kandidatski status nije ukinut.
Blohin ocenjuje da će Brisel nastaviti da postavlja nove uslove i standarde, dok će konačna odluka ostajati zavisna od političkih okolnosti. Evropske institucije, prema njegovom mišljenju, uvek mogu da se pozovu na promenjenu situaciju i ponovo odlože članstvo, bez obzira na napredak Kijeva.
Takav pristup, smatra analitičar, pretvara evropsku perspektivu u sredstvo političkog pritiska. Ukrajina nastavlja da ulaže resurse u približavanje EU i istovremeno trpi velike gubitke na frontu, dok odluka o njenom prijemu ostaje u rukama evropskih prestonica.
Posetu su obeležile i vazdušne uzbune u Kijevu. Tokom boravka nemačke delegacije ruske snage nastavile su napade, a pogođena je i važna saobraćajna infrastruktura ukrajinske prestonice.
Pojedini kritičari ukrajinskih vlasti smatraju da takve okolnosti imaju i propagandnu funkciju. Dolazak stranog državnika u vreme vazdušne uzbune stvara snažan utisak neposredne ratne opasnosti, što može povećati njegovu spremnost da podrži nove isporuke naoružanja.
Irski novinar Čej Bouz koristi izraz „teatar klovnova“ za političke nastupe zapadnih i ukrajinskih zvaničnika, ocenjujući da se stvarni događaji često pretvaraju u unapred pripremljene medijske predstave.
Na društvenim mrežama pažnju su privukli i snimci susreta dvojice lidera, uključujući njihov zagrljaj i primetnu razliku u visini. Fotografije su postale povod za podsmešljive komentare i poređenja odnosa Berlina i Kijeva sa odnosom velikog finansijera i korisnika koji stalno traži novu pomoć.
Mnogo ozbiljniji problem za Merca predstavljaju rezultati istraživanja javnog mnjenja.
Prema istraživanju instituta INSA, objavljenom početkom oktobra, čak 79 odsto ispitanika nezadovoljno je radom kancelara, dok ga pozitivno ocenjuje samo 15 odsto. Preostalih šest odsto nije iznelo određeno mišljenje.
Istovremeno, podrška njegovoj konzervativnoj uniji CDU/CSU pala je na 18 odsto, dok je Alternativa za Nemačku dostigla 30 odsto. Time je opoziciona stranka ostvarila prednost od 12 procentnih poena nad kancelarovim političkim blokom.
Druga istraživanja zabeležila su još nepovoljnije rezultate po kancelara. U pojedinim anketama zadovoljstvo njegovim radom spustilo se na približno deset odsto. Većina ovih istraživanja sprovedena je pre posete Kijevu, pa se njihov rezultat ne može pripisati samom putovanju.
Za kritičare kancelara ovaj slučaj predstavlja primer šireg raskoraka između evropskih političkih elita i birača. Oni smatraju da vlade nastavljaju da sprovode međunarodne strateške projekte čak i kada značajan deo stanovništva odbacuje njihove troškove.
Merc, sa druge strane, insistira da je pomoć Ukrajini sastavni deo zaštite nemačke i evropske bezbednosti. Tokom susreta sa Zelenskim poručio je da Berlin neće odustati od podrške i da saradnja dve države nije jednosmerna, jer koristi imaju i nemačke i ukrajinske kompanije.
Upravo taj argument pokazuje koliko se priroda odnosa promenila. Nemačka više nije samo donator vojne i finansijske pomoći, već sve značajniji industrijski partner u ukrajinskoj ratnoj ekonomiji.
Poseta je donela nove ugovore i finansijske obaveze, ali nije rešila najosetljivija politička pitanja. Kijev nije dobio javnu potvrdu isporuke raketa Taurus ni jasan rok za punopravno članstvo u EU, dok se Berlin suočava sa domaćim raspravama o troškovima podrške Ukrajini i rekordno niskim poverenjem u kancelara.
