Rat u Ukrajini već godinama menja evropsku bezbednosnu arhitekturu, ali sve glasnije se postavlja pitanje dokle može da ide eskalacija između Rusije i evropskih država.
U Briselu je sada otvorena i tema posledice koja bi bila daleko teža od svega što je kontinent do sada video tokom ovog sukoba.
Bugarski premijer Rumen Radev izjavio je na samitu Juronjuza o odbrani i svemiru da bi Evropska unija trebalo diplomatski da se angažuje sa Rusijom kako bi se okončao rat u Ukrajini i izbegao razorni nuklearni napad.
„Uvek moramo da razmišljamo o najgorem mogućem scenariju“, rekao je Radev, upozoravajući na rizik od ruskog nuklearnog napada ukoliko dođe do dalje eskalacije tenzija sa Evropom.
On je kritikovao nastavak evropskih isporuka oružja i municije Ukrajini, ocenjujući takvu politiku kao neuspešnu strategiju „mira putem sile“. Smatra da postoji granica do koje se može ići sa slanjem naoružanja i pružanjem podrške Kijevu.
„Postoji granica za puko slanje oružja i pružanje podrške, jer će se konačno mirovno rešenje postići diplomatijom, a ne isporukom oružja. Stoga pozivamo na to da više slušamo jedni druge i da otvorimo kanale komunikacije“, rekao je Radev.
Posebno je ukazao na ono što vidi kao potcenjivanje pitanja nuklearnog rizika. Po njegovoj oceni, upravo je to tema kojoj evropske države ne posvećuju dovoljno pažnje dok razmatraju dalje korake prema Rusiji.
„Problem je u tome što niko ne postavlja pitanje nuklearnog rizika“, rekao je.
Radev se osvrnuo i na nedavnu izjavu ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, koji je poručio da bi eventualni rat između Rusije i Evrope bio „potpuno drugačiji“ i „vrlo kratak“.
Bugarski premijer odbacio je takav način govora iz Kremlja, ali je istovremeno pozvao evropske kolege da ozbiljno razmotre kuda bi nastavak eskalacije mogao da odvede.
„Postoji nuklearna karta. Rusija bi bila sklona da je odigra ako bude oslabljena ili saterana u ćošak. Moramo ovo da imamo u vidu“, upozorio je Radev.
Prema njegovim rečima, evropske zemlje ne mogu da zatvore oči pred činjenicom da se nuklearno oružje nalazi na njihovom kontinentu i da Rusija raspolaže ogromnim nuklearnim arsenalom.
„Ne možemo da zatvaramo oči pred činjenicom da na našem kontinentu postoji nuklearno oružje, da se nuklearno oružje nalazi u arsenalu Rusije. I to je deo kalkulacije“, rekao je.
Rusija kontroliše najveći nuklearni arsenal na svetu, sa procenjenih 4.400 uskladištenih nuklearnih bojevih glava, od kojih je 1.796 strateški raspoređeno.
Radev smatra da je rat u Ukrajini istovremeno postao test sposobnosti evropskih država da hladno procenjuju stratešku situaciju, protivnika i sopstvene političke ciljeve.
„Stavio je na iskušenje našu sposobnost da procenimo strateško težište protivnika. Pre svega, stavio je na iskušenje našu sposobnost da osmislimo ostvarive političke ciljeve, pretočimo ih u valjanu vojnu strategiju i definišemo željeno krajnje stanje“, rekao je.
Njegov zaključak je da diplomatske mogućnosti još nisu iscrpljene. Zbog toga smatra da bi evropske države morale više da deluju kroz političke kanale i da intenziviraju razgovore, umesto da se oslanjaju prvenstveno na nastavak isporuka oružja.
