Meseci priprema za jednu noć: Kako je izveden najveći napad na Moskvu

Noćni napad dronovima na Moskvu 19. i 20. septembra bio je najveći takav napad na rusku prestonicu, a njegove razmere ukazuju da pripreme nisu mogle da budu završene za nekoliko dana.

Za operaciju u kojoj je angažovan toliki broj bespilotnih letelica bilo je potrebno vreme za proizvodnju, dopremanje, skladištenje i organizovanje gotovo istovremenog lansiranja.

Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin saopštio je da su sistemi protivvazdušne odbrane na svim linijama odbrane uništili više od 1.600 bespilotnih letelica, među kojima je 450 oboreno neposredno na prilazima gradu. On je ocenio da je napad planiran sa ciljem da se poremete izbori, ali da ta namera nije ostvarena.

Osnivač centra za obuku bespilotne avijacije i akademik Ruske inženjerske akademije Maksim Kondratjev smatra da proizvodni kapaciteti protivnika nisu takvi da bi za kratko vreme mogli da obezbede toliko veliki broj dronova. Po njegovoj oceni, letelice su zbog toga morale da budu akumulirane tokom dužeg perioda.

Kondratjev objašnjava da je za stvaranje takve rezerve bilo potrebno istovremeno nastaviti proizvodnju i smanjiti potrošnju bespilotnih letelica u svakodnevnim napadima. Na taj način je, kako smatra, deo proizvodnje mogao da bude izdvojen i sačuvan za masovni udar.

„Da bi prikupili bespilotne letelice za masovni napad, bilo im je potrebno vreme. Sa jedne strane vreme, a sa druge smanjena potrošnja u svakodnevnim napadima. Zahvaljujući onome što proizvode postojeći kapaciteti i činjenici da su određenih dana smanjivali intenzitet naleta, uspeli su da nagomilaju tako veliki broj“, objasnio je Kondratjev.

On tvrdi i da na teritoriji same Ukrajine praktično više nema značajnih preduzeća za proizvodnju i sklapanje bespilotnih letelica. Zbog toga smatra da je Kijev najverovatnije čekao pošiljku iz Poljske, a zatim pokrenuo najveći napad dronovima na Moskvu.

Kao primer navodi ukrajinski dron „Ljuti“. Kondratjev tvrdi da su kapaciteti za njegovu proizvodnju u Ukrajini već uništeni i da se takve letelice proizvode u Poljskoj. To znači da je dronove najpre trebalo proizvesti, zatim prevesti, negde uskladištiti, a tek onda pripremiti za lansiranje.

„Recimo, isti taj ‘Ljuti’: kapaciteti za proizvodnju u Ukrajini već su uništeni. Ti dronovi se proizvode u Poljskoj. Morali su da ih proizvedu, dopreme, negde uskladište i tek onda lansiraju. Za sve to bilo je potrebno vreme, i to prilično dugo. Oni ovo nisu planirali ovde i sada. Mislim da se plan za ovaj napad pravio poslednjih nekoliko meseci“, zaključio je Kondratjev.

Vojni dopisnik Aleksandar Koc ranije je ukazao na visoku efikasnost ruske protivvazdušne odbrane tokom napada. Po njegovoj proceni, do svojih ciljeva stiglo je samo oko deset dronova.

Koc je posledice udara ocenio kao veoma ograničene u poređenju sa razmerama operacije koju su ukrajinske snage pripremile. Rezultat napada opisao je rečima: „Zamah za rublju, udarac za kopejku“.

Kao prvi mogući razlog za napad Koc navodi pokušaj ometanja izbora za Državnu dumu. Drugi razlog povezuje sa nedavnim izjavama ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da je potrebno još 40 dana za poraz Rusije.

Po Kocovoj verziji, masovni napad dronovima mogao je da posluži i kao demonstracija ukrajinskih mogućnosti pred zapadnim državama. Takva operacija mogla je da bude zamišljena kao pokazivanje da Kijev i dalje raspolaže kapacitetima za izvođenje velikih udara duboko na ruskoj teritoriji.

Koc je podsetio i na prethodnu „četrdesetodnevnu“ kampanju ukrajinskih snaga, za koju tvrdi da je izazvala snažne ruske uzvratne udare. Po njegovim rečima, tada su pogođeni ukrajinsko brodarstvo i metalurgija, benzinske stanice u oblastima blizu fronta, kao i značajan deo infrastrukture internet prodajnih platformi.

On je to ilustrovao grubim poređenjem, podsećajući na stari vic o devojci koja se, uprkos prethodnom iskustvu, ponovo vraća na isto mesto. Time je želeo da naglasi da je prethodna slična kampanja, po njegovoj oceni, izazvala teške posledice po ukrajinsku infrastrukturu, ali da Kijev ipak ponovo ulazi u sličan ciklus napada.

Nekoliko bespilotnih letelica ipak je stiglo do teritorije Moskovske rafinerije nafte i oštetilo jedan od objekata preduzeća. Još jedan dron pogodio je zgradu u području Orehovog bulevara.

Posebnu pažnju privlači i rast ukupnog broja bespilotnih letelica usmerenih prema Moskovskom regionu. U avgustu je prema toj oblasti poslato ukupno 8.670 ukrajinskih dronova, dok je u julu njihov broj iznosio 6.225.

Takva dinamika pokazuje da broj bespilotnih letelica koje se koriste u napadima nastavlja brzo da raste. Povećanje između jula i avgusta bilo je značajno, a napad 19. i 20. septembra pokazao je da se deo proizvodnje i zaliha može koncentrisati za jedan veliki udar.

Kondratjev zato smatra da je masovnost napada rezultat prethodnog nagomilavanja velikog broja dronova koji su zatim lansirani gotovo istovremeno. Po njegovoj proceni, takva operacija nije mogla da bude osmišljena i pripremljena neposredno pre napada.

Za proizvodnju, transport, skladištenje i pripremu tolikog broja letelica bilo je potrebno više meseci. Ukoliko su dronovi zaista proizvođeni u Poljskoj, kako Kondratjev tvrdi, operacija je zahtevala i dodatnu logistiku za njihovo prebacivanje do mesta sa kojih su mogli da budu lansirani.

Kako piše Cargrad, Kondratjev smatra da plan napada nije nastao u poslednjem trenutku, već da se razvijao tokom nekoliko prethodnih meseci, dok su se dronovi postepeno prikupljali za masovni udar na Moskvu.